Na početku stvaranja, Bog je rekao: „Neka bude svetlost.“ I bi svetlost. Taj prvi bljesak svetlosti postao je osnova svakog života, temelj svega što postoji. U hrišćanskoj veri, svetlost ima duboko duhovno značenje, osvetljavajući put ka istini i Božjoj prisutnosti u svetu. Baš kao što je svetlost obasjala svet na početku vremena, tako treba da zasija i u srcima vernika, donoseći Hristovu istinu koja osvetljava svaki ugao duše i podstiče svako dobro delo koje iz nje izrasta.
Kandilo, svetiljka koja se često pali u domovima i hramovima, simbol je te unutrašnje svetlosti, te istine Hristove koja obasjava vernika. Paljenje kandila nije samo obredna radnja; ono je duboko ukorenjeno u pravoslavnoj duhovnosti i nosi mnoštvo značenja. Svaki put kada ga zapalimo, podsećamo se na ono što je suštinsko, na to da je vera naša – svetlost koja osvetljava dušu.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović opisao je osam razloga zbog kojih hrišćani pale kandilo:
„Prvo, zato što je vera naša svetlost. Rekao je Hristos: „Ja sam svetlost svetu.“ Svetlost kandila opominje nas na svetlost kojom Hristos obasjava duše naše.
Drugo, da nas podseti na svetlost karaktera onog svetitelja, pred kojim palimo kandilo. Jer su sveci nazvati: sinovi svetlosti.
Treće, da nam služi kao ukor za tamna dela naša, i zle pomisli i želje, i da nas pozove na put jevanđelske svetlosti. Da bismo se trudili sa revnošću oko zapovesti Spasiteljeve: tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra dela.
Četvrto, da to bude mala žrtva naša Bogu, koji se sav žrtvovao za nas. Jedan majušni znak velike blagodarnosti i svetle ljubavi naše prema Onome, od koga u molitvi prosimo i život i zdravlje i spasenje i sve ono što samo bezgranična nebeska ljubav može dati.
Peto, da to bude strašilo zlim silama, koje nas napadaju ponekad i pri molitvi i odvode nam misli na drugu stranu od Tvorca našega. Jer zle sile vole tamu i tržu se svake svetlosti, naročito od one koja je namenjena Bogu i Njegovim ugodnicima.
Šesto, da nas podstakne na samopregorenje. Kao što jelej i fitilj gore u kandilu, pokorni volji našoj, tako neka gore i duše naše plamenom ljubavi u svim stradanjima, pokorni vazda volji Božijoj.
Sedmo, da nas nauči da, kao što kandilo ne može da se zapali bez naše ruke, tako ni srce naše, to unutrašnje kandilo naše, ne može se zapaliti bez svetog ognja Božije blagodati, ma bilo ispunjeno svim vrlinama. Jer sve su vrline naše kao gorivo, a od Boga je oganj koji ih zažiže.
Osmo, da nas opomene da je Tvorac sveta pre svega stvorio svetlost, pa onda sve ostalo po redu. I reče Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost. Tako mora i na početku našeg duhovnog života prvo da se zasija unutra u nama svetlost Hristove istine. Od te svetlosti Hristove istine posle stvara se i niče i raste u nama svako dobro. Svetlost Hristova neka i vas osvetli.“
Paljenje kandila predstavlja simbol i podsetnik da vera uvek osvetljava put duši, vodeći je ka duhovnom preobražaju. Takođe nas podseća na to da smo pozvani na svetost i ljubav, kao i da se setimo onih svetih duša koje su postale svetlost za druge. U pravoslavlju, svetlost kandila otelotvoruje duhovnu vatru koja neprestano tinja u vernikovoj duši, osvetljavajući put ka Hristu – jer, u suštini, put pravog hrišćanina jeste put svetlosti.
Otkrijte bogatstvo liturgijskog jezika pravoslavlja i saznajte kako ovi drevni izrazi oblikuju duhovni život pravoslavnih vernika. Ključni pojmovi i njihova značenja pružaju jedinstven uvid u bogoslužbene prakse i tradicije.
Na godišnjicu upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog, prisećamo se njegovog života, neumorne borbe za očuvanje vere i snage kojom je vodio narod kroz teška vremena.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene s vezom Hrista i crkve: („Muž je glava žene kao što je Hristos glava crkve“). Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, kao jedno bi trebalo i da budu nerazdvojni.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ovu ulogu upoređuje sa paljenjem malog plamena u srcu vernika, koji se postepeno razvija kroz molitvu i vodi ka duhovnom napretku.
POGLEDAJTE JOŠ:
Mladi NIŠLIJA IZNENADA UMRO NA MALTI, prijatelji sakupljaju novac da se telo dopremi u rodni grad
„TO JE NACISTIČKI MOST!“ Vučić o protestima zbog Starog savskog mosta: Pitanje je vremena kad će da padne!
ĐURIĆ SA BLANAROM: Naše dve zemlje imaju izvanredne odnose, podrška Slovačke na našem evropskom putu za nas je od izuzetnog značaja