ZLOČIN U FRUŠKOGORSKOJ SE NE ZABORAVLJA! Biznismen, njegova devojka i maloletni rođak ubijeni hicima u glavu zbog krađe! UBICA PRESKAKO PREKO LEŠEVA DA BI JEO SLANINU!

Pre tačno 32 godine dogodio se jedan od najmonstruoznijih zločina u Beogradu, kada su u Fruškogorskoj ulici ubijene tri osobe – Nebojše Salatića (37), Slavica Kovačević (24) i maloletni Milana Graoranova (17).

Tog 9. oktobra 1993. godine, jedan zabrinuti mladić, iznenađen nedolaskom na posao svog rođaka Nebojše Salatića (37), vlasnika robne kuće na Bulevaru kralja Aleksandra, požurio je do njegovog stana da ga potraži.

Kad je otvorio vrata, ugledao je stravičan prizor – u lokvi krvi zatekao je leševe svog rođaka, njegove devojke Slavice Kovačević (24) i maloletnog sestrića Milana Graoranova (17).

Salatić je u to vreme bio poznati beogradski biznismen, vlasnik robne kuće „Pardon“ u Bulevaru revolucije i pogona za šivenje modne konfekcije. Pošto mu je stan u Fruškogorskoj ulici već bio na meti pljačkaša, ulazna vrata dodatno je obezbedio sigurnosnom bravom. Ispostavilo se da je i to bilo nedovoljno.

Kako je istraga pokazala, Nebojša Salatić, nešto posle ponoći, došao do stana u društvu Slavice i Milana. U prikrajku, čekao ih je ubica koji je u ruci držao „škorpion“ sa prigušivačem.

Tada im je, kako su pisali mediji, pretio i naterao ih da legnu na pod, a zatim ih upucao.

Foto: Shutterstock/Mzynasx

Zločin rasvetljen posle dve godine

Beogradskoj policiji trebalo je više od dve godine da uđe u trag osumnjičenima. Na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu u maju 1996. godine našli su se Radovan Joksić (24), Aleksandar Stanković (23) i Jeronim Žlender (49).

Nedostajao im je samo organizator Aleksandar Žlender (17), Jeronimov sin. On je uhapšen u Sloveniji tek 2012., posle 19 godina bekstva. Od izručenja Srbiji štitilo ga je slovenačko državljanstvo, a na sva pitanja o zločinu odgovarao je sa: „Nemam pojma“. 

Aleksandar se, kako se ispostavilo, u trenutku zločina družio sa Joksićem i zajedno su švercovali benzin. Kada su čuli za uspešnog biznismena Nebojšu Salatića, rešili su da ga opljačkaju. Verovali su da će u njegovom stanu naći 200.000 nemačkih maraka na osnovu priča rekla-kazala.

Plan je bio da Žlender i Joksić uđu u Salatićev stan, dok bi ih ostali čekali u kolima na benzinskoj pumpi u Pop Lukinoj ulici. Salatić se nešto posle ponoći pojavio u društvu svoje devojke Slavice i sestrića Milana, posle žurke u gradu.

Foto: TANJUG/ SAŠKA DROBRNJAK, kudla/Shutterstock

– Oko četiri sata stajao sam pritajen u senci žardinjere. Kada su naišli, naredio sam im da uđu u stan. U ruci sam imao škorpion sa prigušivačem. Žlender je ušao posle mene u dnevnu sobu i uključio televizor, a onda mi rekao: „Šta čekaš, zašto ne pucaš? Ubij ih odmah, svo troje, mrtva usta ne govore“ – pričao je Joksić na suđenju.

Mašući škorpionom, Joksić je naredio žrtvama da legnu na pod, a onda je sa rastojanja od pola metra ispalio Salatiću metak u potiljak. Na isti način ubio je i Milana, pa je prišao Slavici. Pošto je pokušala da se odbrani, prvo joj je pucao u leđa, a onda je i njoj ispalio hitac u glavu.

Dok su na podu u lokvi krvi ležala tri beživotna tela, Žlender je preskačući ih nastavio da pretresa stan. Joksić je u međuvremenu otišao do kola da ostavi oružje.

Tada su u stan ušli i saučesnici i zgrozili se stravičnim prizoromu – počeli su da povraćaju, ali su se dovoljno pribrali da uzmu kesu punu dečjih majica. Joksić je za to vreme oprao ruke i iz frižidera uzeo kačkavalj i slaninu da „prezalogaji“. Kasnije je to pred sudom nonšalantno objasnio: „Bio sam gladan, nisam ceo dan ništa jeo!“

Foto: shutterstock/CC7

Našli samo „siću“

Posle preturanja, zaključili su da očekivanih maraka nema u stanu. Zato su odlučili da sa žrtava poskidaju sve što je vredno. Bile su to dve kožne jakne, 460 maraka i 150 dolara iz Salatićevog novčanika, ključevi od njegovih kola i stana.

Sa mrtve devojke skinuli su dva zlatna prstena, narukvicu i četiri zlatna lančića. Iste noći otputovali su u Mađarsku da bi obezbedili alibi, a posle nekoliko dana su ispričali Jeronimu Žlenderu šta su uradili i zamolili ga da pričuva ukradene stvari.

Vrhovni sud Srbije je devedesetih godina Joksiću kao direktnom egzekutoru potvrdio smrtnu kaznu streljanjem. Promenom Ustava 2002. godine, kazna mu je preinačena na 40 godina robije, koju izdržava u Padinskoj Skeli. Na slobodu bi trebalo da izađe 2035. godine.

Ostali su oslobođeni u ponovljenom procesu, a Žlender je i dalje na slobodi pošto je slovenačko pravosuđe bilo mišljenja da nema dovoljno dokaza protiv njega za krivični postupak.

Bonus video: