Žir za nove šume

Sve­ga ne­ko­li­ko sa­ti je bi­lo do­vo­lj­no da tri­de­se­tak vred­nih lju­di u šu­mi Cr­ni lug u op­šti­ni Su­r­čin sa­ku­pi čak 500 ki­lo­gra­ma se­me­na hra­sta lu­žnja­ka – ži­ra!

Upra­vo ova ko­li­či­na, sa­ku­plje­na u pr­voj ak­ci­ji sa­ku­plja­nja se­me­na u okvi­ru še­stog ci­klu­sa pro­je­k­ta „Za­sa­di dr­vo“, do­vo­lj­na je za po­šu­mlja­va­nje jed­nog he­k­ta­ra!

Ka­ko su nam po­ja­sni­li za­po­sle­ni u JP „Sr­bi­ja­šu­me“, deo ono­ga što je do sa­da sa­ku­plje­no, a to je vi­še od 3.000 ki­lo­gra­ma, već je oti­šlo u ra­sa­d­nik „Sre­m­či­ca“ za proi­zvod­nju sa­d­ni­ca ko­je će ko­ri­sti­ti za po­šu­mlja­va­nje u ne­kom na­red­nom pe­rio­du, jer je sa­da u pla­nu ob­na­vlja­nje šu­ma hra­sta lu­žnja­ka na te­ri­to­ri­ji op­šti­na Su­r­čin i Pa­li­lu­la.

Zasadi Drvo
Di­pl. in­že­njer šu­ma­r­stva Adi­ba Džu­do­vić iz JP „Sr­bi­ja­šu­me“ ka­že da je ovo pra­vi tre­nu­tak za sa­ku­plja­nje se­me­na hra­sta lu­žnja­ka i do­da­je da, na sre­ću, ove go­di­ne ima­mo do­bar urod.
– Ovo je dra­go­ce­ni pri­rod­ni re­su­rs jer sa­ku­plja­njem se­me­na stva­ra­mo uslo­ve za osni­va­nje no­vih šu­ma i ob­na­vlja­nje pos­to­je­ćih šu­ma hra­sta lu­žnja­ka. Su­de­ći po izgle­du ovog se­me­na, ovaj hra­st je izu­ze­t­nog kva­li­te­ta, vr­lo je kru­pan i vi­ta­lan, a po ne­koj pro­ce­ni, u jed­nom ki­lo­gra­mu ima od 150 do 180 ži­ro­va. Me­đu­tim, od kli­ja­vos­ti će za­vi­si­ti ko­li­ko će se sa­d­ni­ca proi­zve­sti – pro­ce­nju­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Ve­li­čan­stve­ni hrast
Ova ak­ci­ja ujed­no ša­lje va­žnu po­ru­ku o vred­nos­ti pri­rod­nih re­su­r­sa i od­go­vor­nom od­no­su pre­ma nji­ma. Ta­ko, na pri­mer, za Ti­ho­mi­ra Mu­ri­ća, izvr­šnog di­re­k­to­ra JP „Sr­bi­ja­šu­me“, ak­ci­ja pri­ku­plja­nja ži­ra ni­je sa­mo deo go­di­šnjeg pla­na, već je ključ za oču­va­nje do­ma­ćih šu­m­skih re­su­r­sa i pri­rod­nog bo­gat­stva Sr­bi­je. On je pod­se­tio da je sa­ku­plja­nje se­me­na uve­r­ti­ra za po­šu­mlja­va­nje, ko­je ka­le­n­da­r­ski po­či­nje 1. no­ve­m­bra, od­no­sno kad sta­ne ve­ge­ta­ci­ja.
– Ovaj rod će nam omo­gu­ći­ti da u svo­jim ra­sa­d­ni­ci­ma za­sa­di­mo au­to­h­to­no se­me hra­sta lu­žnja­ka i da se ono u što ve­ćoj me­ri pri­mi. Hra­st lu­žnjak je, po­red este­t­ske ko­m­po­nen­te i ve­li­čan­stve­nog izgle­da, na­j­do­mi­nan­t­ni­ja i na­j­tra­že­ni­ja vr­sta dr­ve­ta – ista­kao je Mu­rić, do­da­ju­ći da su pla­no­vi tog pre­du­ze­ća za sle­de­ću go­di­nu da se po­šu­mi oko 350 he­k­ta­ra.

U go­di­na­ma ko­je do­la­ze no­ve šu­me hra­sta lu­žnja­ka pos­ta­će ču­va­ri vo­j­vo­đan­skih pe­j­za­ža, ču­va­ju­ći pri­ro­du za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je i pru­ža­ju­ći pri­mer va­žnos­ti bri­ge za ži­vo­t­nu sre­di­nu.

Za­dr­ža­će­mo lu­žnjak na nje­go­vom staništu

l Adi­ba Džu­do­vić isti­če da su sre­m­ske šu­me, uklju­ču­ju­ći Cr­ni lug, za­pra­vo zaos­ta­li fra­g­men­ti okea­na hra­sto­vih šu­ma na po­dru­č­ju Sre­ma i Sla­vo­ni­je.
– Oču­va­nje ovih šu­ma je veo­ma zna­ča­j­no, na­ro­či­to na vo­j­vo­đan­skom po­dru­č­ju, gde je šu­mo­vi­tost ni­ža ne­go u osta­t­ku Sr­bi­je, ta­ko da gde god ima­mo po­god­no sta­ni­šte hra­sta lu­žnja­ka, mi ga vra­ća­mo na nje­go­vo pri­rod­no sta­ni­šte. Sa­ku­plja­njem ži­ra na ovoj lo­ka­ci­ji, što za proi­zvod­nju sa­d­ni­ca, što za po­šu­mlja­va­nje se­tvom ži­ra, za­dr­ža­će­mo hra­st lu­žnjak na nje­go­vom pri­rod­nom sta­ni­štu i oču­va­ti ove vred­ne eko­si­ste­me hra­sta lu­žnja­ka i po­lj­skog ja­se­na – za­klju­či­la je ona.

(INFO/Promo/Jelena Vukić)