Sveta gora na poluostrvu Halkidiki je mesto gde se veruje da zemlja dodiruje nebo. Ovaj sveti prostor, poznat i kao Atos, vekovima je dom pravoslavnih monaha i simbol molitve, tišine i duhovnog mira. Prema predanju, Bogorodica je blagoslovila ovo mesto, zapečativši ga kao svoj vrt, prostor posvećen veri i molitvi.
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović je rekao da je pre dolaska Bogorodice, treći prst Halkidikija bio naseljen od davnina, a stanovnici su živeli u malim gradovima.
Oko 34. godine nove ere, Presveta Bogorodica je putovala na Kipar, ali ju je bura nanela na obalu Svete gore, tada poznatu kao Akte.
Po dolasku, krstila je lokalno stanovništvo i osnovala prvu hrišćansku zajednicu, što se smatra početkom svetosti ovog mesta.
Prema predanju, Bogorodica je rekla:
„Neka ovo mesto bude moj udeo, predato meni od Sina mojega i Boga mojega. Blagodat Božja neka bude na ovom mestu i na onima koji ovde borave s verom.“
Kroz vekove, stanovnici poluostrva su se povlačili, ostavljajući prostor monasima. Na Svetoj Gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.
Šta je Avato?
Približavanja žena Svetoj gori i pokušaji ulaska dešavala su se mnogo puta kroz istoriju. Pobornici očuvanja Avata smatraju da bi njegovo ukidanje označilo kraj kolevke pravoslavlja, dok pobornici ukidanja govore da on u sebi nosi prevaziđena razdvajanja karakteristična za minule epohe i pozivaju se na inovacije koje uvodi rimokatolička crkva koja dozvoljava i ženama da činodejstvuju. Ove rasprva zadiru u osnovna pitanja vere. Činjenica je da su svetogorski zakon kroz vekove poštovale kako žene tako i inoverni pa čak i osvajači.
Bilo je dosta slučajeva kršenja Avata. Kao što potvrđuje zakon Svete gore koji je donet 1924 i potvrđen od strane tačke 105 Ustava na poluostrvu Atos ulazak žena se iozričito zabranjuje – član 186.
U carskim tipicima koji su činili osnovno telo pisanog svetogorskog prava vrlo rano se susreće izričita zabrana ulaska na Svetu goru žena, golobradih dečaka i uškopljenika.
Na Svetu goru ne mogu ni ženke životinja – osim mačaka. Izuzetak su i divlje životinje – pošto ih je teško kontrolisati.
Legenda kaže da je strogi glas Bogorodice zaustavio caricu Pulheriju kada je poželela da poseti manastire, što je dodatno učvrstilo ovo pravilo.
Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Svete gore desio se u 10. veku kada je Sveti Atanasije Atonski osnovao manastir Velika Lavra, uz pomoć vizantijskih careva.
Taj manastir postao je model za sve buduće svetogorske manastire. Prvi pravni dokument koji je regulisao život na Svetoj gori je tipik napisan 970. godine i definisao je monaške zakone, gostoljublje i duhovni život.
Danas, Sveta gora ostaje simbol duhovne snage i nasleđa Majke Božje. Njeni manastiri čuvaju tradiciju, a monasi kroz molitvu i posvećenost prenose svetlost vere budućim generacijama.
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Duhovnu radost proslavljajući praznik rođenja Isusa Hrista, sa hilandarskim bratstvom podelili su mnogobrojni poklonici iz Srbije i drugih zemalja.
Ograničen broj poklonika, obavezne pozivnice i novi propisi za boravak – Sveta zajednica donela odluku koja će promeniti način poseta ovoj svetinji.
POGLEDAJTE JOŠ:
MARINKOVIĆ: ZA SRBIJU VAŽNI ODNOSI SA SAD I IZRAELOM, OČEKUJEMO JOŠ VIŠE INVESTICIJA
Porodila se Anđelka Tomašević! Evo kog pola je beba
SIGURNO KA CRNOJ GORI! Radovi na Miloš Velikom idu po planu