ZAŠTO TRAMP TOLIKO ŽELI GRENLAND? Ostrvo može rešiti rezerve nafte i gasa, OVA prirodna bogatstva su mu NETAKNUTA, a poseban potencijal ima zbog GVOZDENE KUPOLE!

Sa Grenlanda bi se moglo pokriti čak 25 odsto svetskih potreba za retkim zemnim metalima, što iznosi oko 40 miliona tona izuzetno vrednih sirovina. Upravo zbog toga ovo ledeno ostrvo poslednjih godina postaje jedna od najvažnijih geopolitičkih tačaka na planeti.

Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nielsen izjavio je da bi njegov narod, kada bi morao da bira „ovde i sada“, izabrao Dansku pre nego Sjedinjene Američke Države. Ta poruka, izrečena na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskim premijerom, smatra se najsnažnijom izjavom nekog grenlandskog zvaničnika otkako je američki predsednik Donald Tramp ponovo aktivirao ideju o pripajanju Grenlanda SAD-u. Tramp je na ove komentare reagovao oštro, navodeći da se s njima ne slaže i da će to predstavljati „veliki problem“. Samo nekoliko sati pre sastanka sa predstavnicima danske vlade, on je nedvosmisleno poručio da zahteva pravo na Grenland.

– NATO bi bio mnogo jači i efikasniji ako bi Grenland bio u rukama Sjedinjenih Država. Sve ostalo je neprihvatljivo – poručio je Tramp, povezujući preuzimanje ostrva sa planiranim raketnim odbrambenim sistemom „Zlatna kupola“. Na društvenoj mreži Truth Social naveo je da je Grenland neophodan SAD-u iz razloga nacionalne bezbednosti i pozvao NATO da „otvori put“ za američko preuzimanje ostrva, uz upozorenje da bi ga u suprotnom mogle anektirati Kina ili Rusija.

Iako Sjedinjene Države već imaju vojno prisustvo na Grenlandu, uključujući bazu Pitufik i pravo da, prema sporazumu sa Danskom, rasporede dodatne snage, Tramp insistira na „punom vlasništvu“. Još 2019. godine ponudio je da kupi Grenland, ali mu je tada jasno poručeno da ostrvo nije na prodaju.

Foto: Ida Marie Odgaard/ Ritzau Scanpix via AP, File

Analitičari smatraju da se pravi razlog američkog interesovanja krije u ogromnim prirodnim bogatstvima. Usled topljenja leda, sve dostupniji postaju retki zemni metali, ali i uranijum, gvožđe, kao i potencijalno velike rezerve nafte i gasa. Posebno su značajna nalazišta neodimijuma i praseodimijuma, elemenata ključnih za proizvodnju magneta koji se koriste u vetroturbinama, električnim vozilima i savremenoj vojnoj tehnologiji.

Bakar, grafit, nikl

Prema procenama stručnjaka, Grenland raspolaže i sa oko 31 milijardom barela ugljovodonika, što je količina gotovo uporediva sa rezervama Sjedinjenih Država. Osim toga, ostrvo leži i na velikim, gotovo netaknutim rezervama bakra, grafita i nikla. Do sada su otvorena samo dva manja rudnika, u kojima su eksploatisani zlato i mineral glinenac, koji se koristi u proizvodnji stakla i keramike.

Evropa je tek poslednjih godina počela ozbiljnije da se bavi pitanjem strateških sirovina, donoseći zakon o materijalima od kritične važnosti, kojim se uspostavlja regulatorni okvir za eksploataciju rudnih bogatstava. Ipak, mnogi smatraju da je reakcija zakasnela i da bi američki interes mogao da preuzme primat.

Foto: Ida Marie Odgaard/ Ritzau Scanpix via AP, File

Stručnjaci upozoravaju i na brojne prepreke. Grenland je izuzetno udaljen, teško pristupačan i suočen sa ekstremnim ekološkim uslovima, a pritom još uvek nije u potpunosti poznato šta se sve tačno nalazi ispod ledenog pokrivača. Naučnici ističu da je koncentracija prirodnih bogatstava rezultat izuzetno složene geološke istorije duge četiri milijarde godina, ali i da ključni problem nije samo dostupnost resursa, već činjenica da Kina gotovo u potpunosti kontroliše preradu retkih zemnih metala.

Upravo zbog toga Grenland postaje jedno od ključnih polja buduće borbe za resurse, uticaj i globalnu moć.

(Večernji list)