ZAŠTO SU MITROVDANSKE ZADUŠNICE POSEBAN DAN U GODINI: Trenuci kada se zemlja i nebo susreću u molitvi

Zadušnice su dan posvećen molitvama za pokoj duša naših preminulih srodnika. U Crkvi se uvek molimo i za žive i za one koji su se upokojili, koji su u Bogu živi, jer Gospod Isus Hristos jeste Bog živih — svi su u Njemu živi: i oni koji su u ovom svetu, i oni koji su već u naručju Božijem.

Zadušnice – molitva koja prevazilazi granice života i smrti

— U toku godine više puta svenarodno obavljamo zadušnice, a svake subote, pored ostalih bogosluženja, služi se i služba za upokojene. Međutim, nije samo subota dan posvećen molitvama za pokojne — u Crkvi se uvek molimo kako za žive, tako i za one koji su otišli iz ovoga sveta. To je potpuno u saglasnosti sa našom verom i sa Jevanđeljem, jer Gospod naš Isus Hristos bio je razapet na Veliki petak, a na Veliku subotu je počivao u grobu. Ta subota postala je osnova svake sledeće subote u godini — navodi se na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske.

U dan nedeljni Gospod je vaskrsao i doneo pobedu nad smrću, darovavši svima nama novi život, novu zajednicu, novo zajedništvo sa Bogom i jednih sa drugima. Pravoslavni hrišćani, ako su u prilici, svake subote treba da dođu u hram, zapale sveću i u molitvi se sete svojih pokojnih srodnika.

Zajednička molitva – most između neba i zemlje

Veoma je važno da se zajedno pomolimo Bogu za sve i da osveštamo žito u spomen na one koji su preminuli u blagočestivoj veri pravoslavnoj. To nije samo čin sećanja, već izraz ljubavi i nade. Molitve su potrebne i onima koji su otišli od nas, ali i nama koji ostajemo, navodi dalje Mitropolija.

Treba da znamo da se i oni, pred licem Božijim, mole za nas. Oni su dobili slobodu da se obraćaju Gospodu, a mi se nadamo da će za sve one koji su kršteni, koji su sa verom živeli i koji su živeli u strahu Božijem, Gospod naći mesta u Carstvu nebeskom.

Mitrovdanske zadušnice – vreme kada se narod sabira u veri

Mitrovdanske zadušnice, posle onih prolećnih — zadušnica pred Vaskršnji post — imaju poseban značaj u pravoslavnoj tradiciji. Kod nas se i na Vidovdan vrše posebni pomeni za pretke, kao i na miholjske zadušnice, i to je običaj koji postoji samo kod srpskog naroda.

Mitrovdanske i prolećne zadušnice su sveopšte, dani opšte molitve i sabornosti. Na dan zadušnica u hramovima se služi Sveta Liturgija, a tada sveštenik vinom preliva žito u znak sećanja i nade u vaskrsenje. Posle službe vernici odlaze do grobova svojih pokojnika, pale sveće, dok sveštenik obavlja obred i okadi grobove.

Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na njihove grobove, čitav obred se molitveno obavlja u hramu, jer molitva prevazilazi svaku daljinu — i zemaljsku i nebesku.

Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.

Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.

Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.

U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.