ZAŠTO SMO SVI U KOLEVCI JEDNAKI, ALI NEKI OD NAS POSTAJU GOSPODAR ŽIVOTA, A DRUGI OSTAJU ROBOVI: Vladika Nikolaj otkriva tajnu istinske slobode

Između kolevke i prestola ne stoji samo vreme, već i svest o tome ko smo i kome pripadamo. U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, vladika Nikolaj Velimirović razmatra upravo ovu razliku između onoga koji nosi ime naslednika i onoga koji je rob. Njegove reči ne ostaju u apstrakciji, već pogađaju pravo u srž hrišćanskog poziva: da iznutra uzrastemo do dostojanstva koje nam je darovano, ali koje ne postaje stvarnost bez ličnog podviga.

Beseda o nasledniku i o robu

Dok je našljednik mlad ništa nije bolji od roba. (Gal. 4. 1)

Dok je carević u kolevci, šta je on bolji od sina robova? Niti je telo njegovo bolje, niti misli njegove uzvišenije, niti želje njegove čistije. Kakav je sin carev, takav je i sin robov, takav i sin prosjakov. I za nekoliko godina sin carev ne razlikuje se od sina roba.

Kada pak sin carev poraste i sa punom svešću o svom dostojanstvu primi vlast nad carevinom, a kada sin robov poraste i sa punom svešću podlegne jarmu ropskom, tada se vidi ogromna razlika. Tada se objavljuje jasno da naslednik i rob nisu jednaki, jer rob ima da robuje, a car da gospodari.

Tako je i s hrišćaninom i nehrišćaninom, hoće apostol da kaže. Nehrišćanin robuje prirodi, hrišćanin vlada prirodom. I nehrišćanski period istorije roda ljudskog pokazuje kako je čovek bio rob stihija, rob tela, rob idola i tvorenja. A hrišćanski period istorije roda ljudskog pokazuje kako je čovek gospodar i vlastelin, plemić carskoga roda i naslednik svega.

Čak i oni koji su znali za jednoga istinitog Boga, kao što su bili Izrailjci, nisu bili prema Bogu kao deca i naslednici prema ocu svome, nego kao robovi i sluge prema gospodaru i sudiji.

A kad se navrši vreme, i dođe na zemlju Sin Božji Jedinorodni, On učini da primimo posinaštvo i da Duhom Božjim oslovljavamo Boga: Avva Oče!

Što dođe, braćo, Hristos na zemlju? Da nas učini boljim od robova, da nam da pravo sinova i dužnost gospodara. Pravo sinova jeste da imenom Hristovim zovu Boga Ocem, a dužnost je gospodara da vlada nad sobom, nad svojim telom, nad svojim mislima i željama i nad svom prirodom oko sebe.

Sine Božji Jednorodni, Tvojom milošću i žrtvom mi smo primili posinaštvo; o pomozi nam da ga Tvojom pomoći u čistoti i istini održimo do kraja. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.

U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.

Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.

Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.