Sutra je Sveti Nikola, krsna slava koju obeležava najveći broj porodica u Srbiji. Procene pokazuju da oko 30 odsto Srba slavi upravo ovog sveca, čime je Sveti Nikola postao najmasovnija slava u zemlji.
Razlog za toliku rasprostranjenost pre svega leži u načinu života u tradicionalnom srpskom društvu. Većina stanovništva vekovima se bavila poljoprivredom, a zimski period, kada se slavi Sveti Nikola, bio je vreme odmora od poljskih radova.
Slava u decembru mogla je da se obeleži bez prekida svakodnevnih obaveza, što je bilo presudno za njeno širenje.
Još važniji faktor bila je činjenica da Sveti Nikola pada u vreme Božićnog posta. Posna trpeza, sastavljena od jednostavnih jela, nije zahtevala velike troškove, pa je slavljenje bilo dostupno i siromašnijim domaćinstvima.
Upravo ta praktičnost omogućila je da veliki broj porodica prihvati ovu slavu i zadrži je kroz generacije.
U ovome ne treba zanemariti i verski razlog. Sveti Nikola je jedan od najranije poštovanih svetaca među Srbima. Njegovo žitije bilo je među prvim tekstovima prevedenim sa grčkog jezika, pa je njegov kult bio široko rasprostranjen još u ranim fazama hrišćanstva kod Srba. Zbog toga je često biran za porodičnog zaštitnika.
Sveti Nikola bio je episkop u Miri Likijskoj u 4. veku i poštovan je i na Istoku i na Zapadu. U narodnoj svesti ostao je zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Zbog spoja praktičnih okolnosti i ranog ukorenjivanja u verskoj tradiciji, Sveti Nikola je vremenom postao najčešća krsna slava u Srbiji.
Nekad davno, kaže legenda, kapetan iz poznate kuće pomoraca Vučinića reši, i pored svih saveta da to ne čini, da isplovi baš na Nikoljdan.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Koncipirana je jednostavno kao jednobrodna građevina s poluobličastom apsidom i pevničkim prostorom i utvrđena za spomenik kulture 1948. godine.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
POGLEDAJTE JOŠ:
AKO SMO U OVAKVOM STANJU, SIGURNO ĆEMO NAPRAVITI POGREŠAN KORAK: Vladika Nikolaj otkriva šta nas najviše sprečava da pravimo ispravne izbore u životu
AMSS objavio najnovije informacije: Evo gde se na granicama čeka i do pet sati
Na spisku samo jedna opština: Proverite da li vaša ulica danas ostaje u mraku