Među najznačajnijim praznicima u jevrejskom kalendaru, Pesah zauzima posebno mesto kao dani sećanja na izlazak iz egipatskog ropstva – temeljni događaj u istoriji naroda Izraela. Ovaj praznik, koji traje osam dana, obeležava se kao podsetnik na Božju vernost, snagu zajedništva i večnu težnju ka slobodi, kako fizičkoj, tako i duhovnoj.
U 2025. godini, Pesah počinje uveče 12. aprila i traje do večeri 20. aprila, kada Jevreji širom sveta još jednom proživljavaju sećanje na oslobođenje i duhovnu obnovu.
Pesah ne spada samo u red istorijskih spomena, već predstavlja i živi izraz jevrejske vere, identiteta i porodične tradicije. Njegovo obeležavanje u domovima i sinagogama širom sveta svedoči o neraskidivoj vezi između prošlosti i sadašnjosti, Boga i naroda, vere i svakodnevnog života.
Simbolika hleba bez kvasca
Pesah se još naziva i Hag ha-Macot, što znači „Praznik beskvasnih hlebova“. Prema jevrejskoj tradiciji, kada su Jevreji u žurbi napuštali Egipat, nisu imali vremena da sačekaju da testo uskisne, pa su ispekli maces – jednostavan hleb bez kvasca. Maces je tako postao simbol siromaštva i poniznosti, ali i čistoće i oslobođenja.
Tokom praznika, vernici uklanjaju iz svojih domova sve što sadrži hamec – hranu sa kvascem – kako bi ispunili Božju zapovest i ujedno se duhovno pročistili. Ovaj čin nije samo simboličan, već je duboko ukorenjen u halahi (jevrejskom verskom zakonu) i duhovnom poimanju Pesaha.
Seder večera
Prve dve večeri Pesaha obeležava se Seder, svečana večera sa duboko simboličnim redosledom, u kojoj centralnu ulogu ima čitanje „Agade šel Pesah“ – priče o izlasku iz Egipta. Porodično okupljanje nije samo obrok, već oblik kućne liturgije, gde se prenose znanje, sećanje i vera na buduće generacije.
Na stolu se nalazi sederski tanjir (kearat seder), sa šest elemenata:
Zroa – pečena kost (podsetnik na žrtvu u Jerusalimskom hramu),
Bejca – kuvano jaje (simbol obnavljanja i tuge zbog razorenog Hrama),
Maror – gorka trava (sećanje na gorčinu ropstva),
Haroset – slatka smesa od voća i vina (slika maltera koji su robovi izrađivali),
Karpas – zelenilo (znak proleća i nade),
Hazaret – dodatna gorka biljka (kao pojačano podsećanje na patnju).
Deca učestvuju u večeri kroz poznata četiri pitanja, među kojima je najčuvenije: „Po čemu se ova noć razlikuje od svih drugih noći?“ Tako se kroz dijalog i zajedništvo prenosi duh slobode i vere.
Tokom večere piju se četiri čaše vina, koje simbolišu četiri Božja obećanja iz Knjige Izlaska. Ostavlja se i peta čaša – za proroka Iliju, kao znak nade u dolazak Mesije i obnovu naroda.
Duhovna poruka Pesaha
Pesah nije samo sećanje na prošlost – to je praznik koji poziva svakog vernika da prepozna sopstveno ropstvo i potragu za slobodom. U vremenu kada su mnogi zarobljeni navikama, strahovima ili duhovnom ravnodušnošću, Pesah podseća da pravo oslobođenje dolazi iz vere i Božje blizine.
U jevrejskom učenju, oslobođenje iz Egipta ne posmatra se kao istorijski događaj koji se desio „onda nekada“, već kao događaj koji se duhovno obnavlja svake godine. Svaka generacija je pozvana da doživi Pesah kao lično iskustvo izlaska iz tame u svetlost, iz ropstva u slobodu.
Zato praznik završava rečenicom pune nade:
„Lešana haba’a bi-Jerušalajim“ – „Dogodine u Jerusalimu!“
– koja izražava čežnju za duhovnim ispunjenjem i svetom obnovom.
Većina pokazivača je napravljena od lepo izrađenog srebra. Krajnji deo pokazivača obično je oblikovan kao mala ruka sa ispruženim kažiprstom.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja.
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz – to je neophodnost.
POGLEDAJTE JOŠ:
SUTRA AKCIJA SUZBIJANJA KRPELJA! Ekipe će biti na terenu u ovim delovima Beograda
UVEK ŽELIMO VIŠE I BOLJE Vučić: 'Pogledate šta smo uradili poslednjih godina'
NASTAVLJA SE AKCIJA SUZBIJANJA KOMARACA! Sutra će se vršiti zaprašivanje u ovim delovima Beograda, jedno je važno