Podsticaj za ponovno razmatranje pitanja Njegoševe kanonizacije pojavljuje se ovih dana gotovo sam od sebe: širom regiona održavaju se manifestacije povodom 180 godina od objavljivanja prvog izdanja „Luče mikrokozme“. U Matici srpskoj u Novom Sadu priređena je svečana akademija posvećena tom jubileju, a vraćanje velikog dela u žižu kulturnog života ponovo je otvorilo staro pitanje — zašto Petar II Petrović Njegoš, vladika i pesnik, nikada nije kanonizovan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Odgovor na to pitanje vodi nas u 2013. godinu, kada je, u jeku obeležavanja dvestaogodišnjice njegovog rođenja, pokrenuta inicijativa koja je ušla u istoriju zbog svoje snage, ali i zbog načina na koji je završila.
Početak inicijative i unošenje ikone u Cetinjski manastir
U toj jubilarnoj godini, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije snažno je istupio sa idejom da se Njegoš proglasi svetiteljem. U duhu obeležavanja, 19. maja 2013. godine, u Cetinjskom manastiru svečano je unesena njegova ikona, a sam dan određen je kao liturgijsko obeležje Njegoševog lika unutar Mitropolije.
Taj čin, koji je imao duboku simboličku i liturgijsku težinu, mnogi su shvatili kao uvod u zvaničan crkveni postupak. Amfilohije je govorio o Njegošu kao o duhovnom misliocu čije je pesničko nadahnuće čvrsto ukorenjeno u hrišćanskoj istini, naglašavajući da je vreme da se takav lik prepozna i u crkvenom smislu.
Predlog pred Saborom i početak zadrške
Nedugo nakon svečanosti na Cetinju, inicijativa je zvanično dospela pred Sveti arhijerejski sabor SPC. Po pravilima Crkve, prvi korak je prosleđivanje predloga nadležnoj komisiji arhijereja, koja ispituje život, dela i duhovnu zaostavštinu onoga ko se predlaže za kanonizaciju.
Ipak, već tokom samog zasedanja Sabora postalo je jasno da ta ideja nema potrebnu podršku. U zvaničnom saopštenju objavljenom 23. maja 2013. godine navedeno je da Sabor neće raspravljati o toj temi, a predlog Mitropolije je povučen. Bio je to jasan signal da se proces kanonizacije neće pokrenuti.
Nesaglasje među arhijerejima
Zašto predlog nije prihvaćen? Kanonizacija je pitanje na kojem se retko dozvoljava razilaženje. U ovom slučaju, unutar episkopata nije postignuto jedinstvo, što je samo po sebi bilo dovoljno da proces stane.
Crkva ne kanonizuje ličnosti zbog njihovih istorijskih uloga, književne visine ili političkog značaja, već zbog svetosti života, podvižništva i svedočanstva vere. Iako Njegoš ima snažan duhovni pečat, pojedini arhijereji smatrali su da njegova ličnost: kao vladara, pesnika i državnika – ne ispunjava u potpunosti kanonske preduslove za proglašenje svetiteljem.
Strah od pogrešnih tumačenja
Zbog izuzetno snažnog nacionalnog i kulturnog značaja Njegoša, postojala je bojazan da bi kanonizacija mogla biti protumačena kao politički čin ili kao pokušaj da se kulturna figura pretvori u svetitelja izvan kanonske logike. U složenim identitetskim i političkim okolnostima, naročito u Crnoj Gori, vladalo je mišljenje da bi odluka o kanonizaciji mogla da postane predmet političkih manipulacija, što Crkva nastoji da izbegne.
Između poštovanja i kanona
Iako Sabor nije prihvatio predlog, Mitropolija crnogorsko-primorska i dalje obeležava 19. maj kao dan posvećen Njegošu. U narodu, on odavno ima oreol duhovne ličnosti, gotovo svetiteljske. Međutim, zvanično – on nije uveden u Diptih svetih, niti postoji akt Sabora kojim bi bio proglašen svetiteljem.
Epilog jedne velike ideje
Kanonizacija Njegoša ostala je jedan od najintrigantnijih i najdelikatnijih pokušaja u savremenoj istoriji SPC. Bila je to inicijativa snažnog duhovnog naboja, ali kanonski neostvarena. Danas, dok se obeležava 180 godina od objavljivanja „Luče mikrokozme“ i dok se Njegoš ponovo čita, tumači i otkriva kroz sve svoje dubine, podsećamo se da njegova veličina, iako nepretvorena u svetost, ostaje neupitna.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
POGLEDAJTE JOŠ:
ŠTA SE DESILO SA CECOM RAŽNATOVIĆ?! Najveća MISTERIJA o njenom životu, Krenula na koncert, pa NESTALA!
BAČENA BOMBA NA KUĆU U SURČINU! Strahovita eksplozija, srča i šut na sve strane!
(FOTO) Vrela Sabalenka poslala razglednicu sa Maldiva: Sve same grudi i gola dupeta!