ZABORAVLJENI SVETAC ČIJE SE IME TIHO IZGOVARA, ALI DUBOKO PAMTI: Danas slavimo Prepodobnog Teodora koji je živeo bez krova, spavao na kamenu, a Bog ga je proslavio

Dok koračamo kroz današnji svet prepun buke, udobnosti i žudnje za prolaznim, crkveni kalendar nas vodi u tišinu jednog davnog veka — u doba kada je mladić iz Carigrada, rođen u bogatstvu, dobrovoljno izabrao hladnoću kamena umesto toplog kreveta, kostret umesto svile i nebo kao krov. To je bio Prepodobni Teodor Trihina — svetitelj čija duša nije tražila ništa osim blizine Božje.

Njegov život nije bio vest u svom vremenu, ali je postao svetlost za vekove koji dolaze. Danas, 3. maja, Srpska pravoslavna crkva seća se njegovog imena i tihog podviga koji i posle više od hiljadu i po godina miriše blagodaću i večnom istinom. On je svetitelj čiji život predstavlja uzvišeni primer podviga, smirenja i duhovne revnosti.

Rođen u Carigradu u 4. veku, Teodor je potekao iz bogate porodice, ali je već kao mladić napustio sve zemaljske privilegije i povukao se u manastir u Trakiji. Tamo je izabrao put strogog podvižništva: spavao je na kamenju kako bi umanjio telesni odmor, uvek je bio gologlav i nosio je jednostavnu haljinu od kostreti — grube tkanine od kozje dlake. Zbog toga je i dobio nadimak „Trihina“, što znači „kostret“.

Njegova posvećenost duhovnom životu i odricanje od svetovnih udobnosti bili su toliki da je, prema predanju, Bog nagradio njegovu veru darom čudotvorstva, kako za života, tako i posle smrti. Telo mu je postalo mirotočivo, što je znak svetosti u pravoslavnoj tradiciji. Upokojio se mirno oko 400. godine.

Na današnji dan, vernici se sećaju Prepodobnog Teodora Trihina kao primera istinskog odricanja i duhovne snage. Njegov život nas podseća na vrednosti smirenja, posta i molitve, kao i na mogućnost preobražaja kroz veru i posvećenost Bogu.

Neka nas sećanje na ovog svetitelja inspiriše da i sami stremimo ka duhovnom uzrastanju i da u svakodnevnom životu tražimo put ka Bogu, sledeći primer prepodobnog Teodora Trihina.

Jako dobar nam je pokazatelj šta su oni imali i kroz šta su oni prošli, a šta mi imamo danas, istakao je otac Predrag.

Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi „slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista“, koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.

U molitvi se roditeljska ljubav pretvara u zaštitu, snagu i blagoslov.

Molitveno se sećamo monaha koji je izabrao život u potpunom postu i neprekidnoj molitvi, posvećen Gospodu, a čiji su podvizi bili ispunjeni mirom i božanskom ljubavlju.