Vodio sportske emisije u džemperu, prvi digao glas o kriminalu u sportu, posle 34 godina napustio RTS zbog politike

„Dobro veče, poštovani gledaoci. Počinje ‘Indirekt’.“, „A sada — kutak za sporni trenutak.“.

Mlađi verovatno neće znati o čemu se radi, ali stariji vrlo dobro znaju da je u pitanju kultna sportska emisija, koju je vodio legendarni Marko Marković. Emisija se na zanimljiv način bavila sportskim temama, sarađivali su najbolji sportski novinari, učestvovali stručnjaci i sportski asovi. Emitovana je svakog ponedeljka, u trajanju od pola sata, i bila je veoma gledana, a trajala je 23 godina.

Na prste jedne ruke mogu se nabrojati pravi doajeni sportskog novinarstva, a jedan od njih je svakako bio Marković. Rođeni Leskovčanin bio je za života izuzetno poznat, medijski cenjen i uticajna ličnost u bivšoj Jugoslaviji. Prepoznatljiv po svojoj objektivnosti, stručnom i neutralnom praćenju događaja i situacija na terenu, nikada ne otkrivajući da li navija za Crvenu zvezdu ili Partizan.

“Drugovao sam i sa zvezdašima i sa partizanovcima, na primer sa Džajićem, Cvetkovićem, Zečevićem, Ćurkovićem, Bjekovićem, i nikada nisu uspeli da saznaju za koga navijam, a kada bi me pitali odgovarao bih – leskovačka Dubočica”, rekao je svojevremeno Marković.

Tokom prenosa utakmica nije voleo da veštački podiže atmosferu, nije imao običaj da kaže “gooool”, već samo “pogodak”, “izjednačenje”, ili da jednostavno samo saopšti novi rezultat. Tokom svoje karijere prenosio je veliki broj košarkaških i fudbalskih utakmica i izveštavao sa 40 šampionata Evrope i sveta i sa Olimpijskih igara. Bio je odgovorni urednik Sportskog programa na TV Beograd, kasnije RTS, pokretač i autor brojnih radio i televizijskih emisija o sportu. Dobitnik je najviših priznanja za svoje profesionalno stvaralaštvo. Posebno prepoznatljiv i po, za to vreme, nekonvencionalnom oblačenju, kada je na snimanjima umesto sakoa i kravate nosio razne džempere. Navodno je kružila legenda da je čak postojao deo u ugovoru sa RTS-om koji se obavezao da mu obezbedi po jedan džemper za svaku od pedesetak emisija koje je vodio godišnje.

Mlađima je uvek rado pomagao. Na primer kada je mlađem kolegi poveren zadatak da neposredno pred emisiju iznenada prenosi fudbalsku utakmicu, događaj o kojem prethodno nije imao dovoljno informacija, Marković ga nije kritikovao, već pomogao sledećim savetima.
“Pričaj ono što vidiš. Ono što znaš – kaži. Ono što ne znaš – prećuti. Samo glup čovek u televizijskom prenosu utakmice može da ispadne glup.“

Često je voleo da obilazi „bermudski trougao“ i da se druži sa kolegama, prijateljima, sportskim radnicima.
“To su tri kultne kafane: Šumatovac, Grmeč i Lipa. I glumci su uglavnom sedeli tamo, ali su povremeno dolazili i na gostovanja da se druže sa novinarima ovde u Lipi ili u Grmeču. I recimo jednom prilikom ja sam se vratio sa nekog prenosa, promrzao, sav sam drhtao i od težine zadatka koji sam imao, a i od hladnoće. Naišao sam na mog dobrog znanca, glumca Zorana Radmilovića. Onako prišao sam, ponudili su mi da sednem i u jednom trenutku Zoran pijuckajući, onako kroz zube mi je rekao: „Mali, da li ti je jasno da si ti talentovan?“ Bio mi je to naravno jedan od najdražih komplimenata na početku novinarske i reporterske karijere, a kasnije sam imao priliku da sa tim divnim glumcem i čovekom provodim lepe dane i trenutke, upravo u ovoj okolini oko Radio Beograda. Jer mogu slobodno da kažem i ne stidim se toga, voleo sam kapljicu, pa i dan danas, ali ne volim pijane ljude. I ne priznajem nikome na svetu da više obožava i voli kafanu od mene, ali ja u njoj uživam”.

Godine 1995. zbog neslaganja sa tadašnjom novom uređivačkom politikom, kao i zbog javnog kritikovanja tadašnjih državnih funkcionera i sportskih struktura, posebno u fudbalu, Marković je bio prinuđen da posle 34 godina napusti Radio televiziju Srbije, pod čudnim i politički inspirisanim okolonostima. Bio je jedan od prvih novinara koji se javno oglasio u vezi sa kriminalom u sportu i aktivno se borio protiv rušenja sistema vrednosti.

Deo radnog veka, nakon RTS-a, proveo je i u privredi u bankarskom sektoru (tadašnja „Кontrol banka“) kao savetnik za velike klijente i kontakte sa javnošću, a paralelno sve do smrti i na Televiziji Pink, gde je bio urednik sportske redakcije i osnivač sportskog programa (pokretač i autor emisija „Sporno“ i „Pink sport“).

Preminuo je 23. decembra 2011. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Skupština Grada Beograda donela je odluku u oktobru 2021. godine da dodeli jednu ulicu Marku Markoviću na teritoriji Beograda. Ulica se nalazi na Кošutnjaku, opština Čukarica, a takođe i Skupština Grada Leskovca dodelila je 2020. godine jednu ulicu Marku Markoviću u širem centru grada.

(INFO/pripremio Goran Božanović)