VERUJE SE DA JE OVO VELIKI GREH NA GROBLJU! Danas su Mitrovske zadušnice – postoje običaji koji moraju da se ispoštuju!

Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.

Danas su Mitrovske zadušnice, dan sećanja na preminule, koji se uvek obeležavaju u subotu, uoči praznika Svetog velikomučenika Dimitrija (Mitrovdana). Mada svaki kraj u Srbiji ima neke specifične običaji kada je u pitanju obeležavanje Mitrovskih zadušnica važno je objasniti kako bi ih trebalo pravilno, bar prema crkvenim pravilima.

Za Mitrovske zadušnice, uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju, tokom koje se čitaju imena upokojenih. Da bismo pravilno učestvovali u liturgiji, potrebno je da sastavimo spisak imena naših pokojnika u dva primerka.

Molitva za upokojene

„Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.

I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.

Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.

Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!“

Jedan spisak se predaje svešteniku kako bi naši dragi preminuli bili pomenuti na proskomidiji, uvodnom delu liturgije. Nakon liturgije, u hramu se služi parastos, za koji je potreban i drugi spisak.

Tradicija nalaže da vernici donesu žito, koje simbolizuje umiranje i vaskrsenje, u posudi, zajedno sa svećom i malo vina. Ova simbolika je veoma važna – žito predstavlja novi život, dok vino simbolizuje život i isceljenje i to ne samo fizičkih rana već i duhovnih, odnosno naših greha. Sveća je simbol svetlosti..

Obredi na groblju

Prema narodnom običaju, hranu za Zadušnice pripremaju isključivo žene, a praznik se nikada ne obeležava u vreme posta. Na trpezi se obično nalaze kolači od belog brašna, prosfore, rakija, vino, pivo ili voda, a negde i žito.

Broj sveća koje se nose na groblje odgovara broju pokojnika koji se pominju. U istočnoj Srbiji postoji verovanje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih Zadušnica, dok se smatra da će, ako se sveća ne upali, pokojnik godinu dana biti u mraku.

Ovaj dan podseća vernike na važnost molitve, sećanja i saosećanja – prema onima koji više nisu među nama, ali žive u našim mislima i srcima.

Posebne molitve i sveštenik na groblju

Nakon izgovorenih reči, vernici bi trebalo da upale kandilo, sveće i okade grob, uz izgovaranje molitve za upokojene. To može da uradi i sveštenik, a može i neko iz porodice. Ukoliko neko nije u mogućnosti da sutra izađe na grob bližnih jer stanuje daleko, dovoljno je da pripremi sve što je gore naveo i da ode u najbližu pravoslavnu crkvu. Inače, hrana može da se iznese na grob, ali nije neophodna. 

Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.

Sveće koje se pale tokom opela simbolizuju Hristovu svetlost koja vodi dušu preminulog kroz tamu smrti do večnog života. One su simbol vere i nade u vaskrsenje.

Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik.