VEROVAO JE DA ĆE SE IZVUĆI! Marinko Madžgalj je OVO uradio tri meseca pred smrt!

Marinko Madžgalj, poznat kao „večiti dečak“, ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji pre svojeg preranog odlaska. Njegova smrt 26. marta 2016. godine od raka pankreasa duboko je pogodila srpsku javnost. Marinko je bio ne samo talentovani glumac, već i osoba koja je zračila harizmom i pozitivnom energijom. Njegov gubitak ostavio je rupu u srcima mnogih koji su ga poznavali i voleli.

Kada je saznao da mu je preostalo samo tri meseca života, Marinko je odlučio da ispuni svoju poslednju želju – krštenje u manastiru Ostrog. Iako je bio fizički veoma slab, ovaj čin je izdržao s velikom snagom. Njegov prijatelj i glumac Dušan Kovačević, koji je bio njegov kršteni kum, istakao je koliko je Marinko bio odlučan i hrabar do samog kraja.

– Nisam ga pitao zašto je želeo to da uradi sada. Kada je hteo da priča o nečemu, Marinko bi to radio sam, niko nije morao da ga tera. Kad ne želi o nečemu da govori, jednostavno neće. Sam mi je rekao da je osetio potrebu da se krsti. Nismo razgovarali o njegovoj bolesti. To nije želeo, nismo razmišljali o kraju. Pričali smo o planovima, šta je sve pred nama i koje ćemo još snove ostvariti – rekao je tada glumac i dodao:

– Znam da ga sada čuvaju anđeli i da će tamo, kao i svuda pre, napraviti dobru atmosferu. Neka sada i oni malo osete kako je dobro imati ga. Uostalom, i on zna da se jednog dana moramo ponovo sresti.

Marinko je borbu sa bolešću vodio hrabro, snimajući seriju u Crnoj Gori i provodeći dragocene trenutke sa porodicom. Njegova želja za životom nije ga napustila, iako su svi oko njega znali kroz šta prolazi. Njegove poslednje reči u pesmi, „Ako te nekada sretnem, hoću da smeješ se ponovo“, oslikavaju njegovu neugasivu nadu i ljubav prema životu.

U čast njegovom umetničkom delu, dvorište Ateljea 212 krasi mural posvećen Marinku. Njegova majka, Mirjana Madžgalj, kroz suze se zahvalila svima koji su pomogli da se ne zaboravi njen sin. „Nedostaje mi svakog dana“, rekla je ona, ističući koliko mu je ljubavi i podrške pružala tokom njegovog života. Marinko je bio strastven prema svom radu i često je govorio o Beogradu i Kotoru kao o mestima koja obožava. Njegova omiljena hrana, sarma, bila je simbol njihove bliskosti, a svaki poziv koji bi mu uputila bio je ispunjen toplinom i ljubavlju.