U crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici u Zemunu, na Nedelju svih svetih, 15. juna 2025. godine, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju, uz sasluženje vikarnih episkopa novobrdskog Ilariona i jenopoljskog Nikona, kao i brojnih sveštenika i đakona Srpske pravoslavne crkve.
Bogosluženje je bilo svečano, saborno i prožeto duhovnom radošću. Poseban trenutak u liturgiji bilo je rukopoloženje đakona Rajka Zgonjanina u prezviterski čin, što je okupljeni narod propratio suzama radosnicama i molitvenim tihovanjem.
U nadahnutoj besedi nakon liturgije, patrijarh Porfirije govorio je o dubini i sveobuhvatnosti vere, naglasivši da vera nije samo jedna od ljudskih osobina, već temelj postojanja – dublja i važnija čak i od samog života.
– Vera nije tek jedna od osobina čoveka niti je ona samo psihološki izraz ljudskog bića. Vera je temelj, vera je osnov, vera je nada, vera je važnija od života, poručio je Patrijarh Porfirije, obraćajući se vernicima koji su ispunili hram.
U nastavku besede, patrijarh je istakao da vera oblikuje ne samo ličnost pojedinca, već i narod u celini, usmeravajući život ka Jevanđelju i zdravoj prirodi čovekovoj, onoj koja je u skladu s voljom Božjom.
– Vera ima silu i moć da oblikuje zajednicu, da postavi principe i smernice, da rodi život koji je u skladu sa rečju Božjom – rekao je patrijarh, podsećajući prisutne da je istorija srpskog naroda svedočanstvo vere utkane u temelje nacije.
Naglasio je da ono što je nekada rođeno iz vere i zapečaćeno verom, danas ima smisao i snagu jednaku onoj koju je imalo u svom vremenu.
– Sve što je kroz istoriju našeg naroda bilo prožeto verom pravoslavnom, verom u Hrista, ima značaj i za nas danas – istakao je patrijarh Porfirije, podsetivši da vera nije samo sećanje na prošlost, već i oslonac za budućnost.
Liturgija u Zemunu bila je snažan podsetnik na duhovno nasleđe i neprolaznu istinu pravoslavne vere, a beseda Patrijarha Porfirija još jedno je u nizu duhovnih svedočanstava o snazi i značaju živog Hristovog Jevanđelja u savremenom svetu.
U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti.
Na liturgiji u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio snažnu poruku vernom narodu: da bismo zaista videli sebe, bližnje i svet, moramo progledati duhovnim očima i odbaciti logiku osude koju nameće savremeni svet.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Posle liturgije Na praznik Prenosa moštiju Svetog Nikolaja, patrijarh srpski je istakao da prava sloboda i istinsko spasenje dolaze kroz prihvatanje Božjih principa, žrtvu i bezuslovnu ljubav čak i prema neprijateljima – poruke koje nas pozivaju da život proživimo u radosti, hrabrosti i istini.
Posle bogosluženja u hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je apel da prestanu podele u društvu, pozivajući na mir, ljubav i zajedništvo kao ključne vrednosti koje nas povezuju kao narod.
Trećeg dana Vaskršnjeg posta, u hramu Svetog Save u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu poruku o pokajanju, smirenju i istinskom putu ka Bogu – borbi sa sobom, a ne sa drugima.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Nije to jedini put da je crkva odolela nepogodama. Novo čudo dešava se 1979. godine kada Crnu Goru pogađa razorni zemljotres.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
Nije to jedini put da je crkva odolela nepogodama. Novo čudo dešava se 1979. godine kada Crnu Goru pogađa razorni zemljotres.
Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
POGLEDAJTE JOŠ:
ZNATE LI KOG SVECA SLAVITE? Postoji devet vrsta svetitelja, a evo po čemu se razlikuju
NE IZLAZITE BEZ KIŠOBRANA! Srbiju čekaju pljuskovi sa grmljavinom
BAKI IZ BEOGRADA PREKO TELEFONA PONUDILI PREGLED, A ONDA POČELI DA VRIŠTE NA NJU: Prošla kroz verbalni pakao samo zbog jednog pitanja