VELIKI DAN U TAJANSTVENOJ SVETINJI NA FRUŠKOJ GORI: Mati Nedelja postala igumanija, zamonašena nova sestra Evlalija

U večernjim satima na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog i uoči Druge nedelje po Duhovima – Nedelje svih svetih srpskih bogonosnih otaca – manastir Đipša na jugozapadnim obroncima Fruške gore bio je mesto nesvakidašnje duhovne radosti.

Skrivena svetinja

U ovoj gotovo zaboravljenoj svetinji, koju narod zove i Divša, održano je večernje bogosluženje, tokom kojeg je mitropolit sremski Vasilije proizveo mati Nedelju u čin igumanije, a iskušenicu Ružicu zamonašio u čin male shime, dajući joj monaško ime – Evlalija.

Molitveni čin odigravao se pred brojnim vernicima i sabranim sveštenstvom. U tišini i pojanjima odjekivali su monaški zaveti koje je nova sestra Evlalija izgovorila pred Gospodom, dok joj je vladika Vasilije uputio očinske reči duhovnog ohrabrenja.

Bogosluženje je ulepšao hor „Sveti Car David“, pod dirigentskom palicom Marine Đurić, uz podršku profesora Karlovačke bogoslovije – Jovana Stojanovića i Srđana Jurišića – i teologa Borislava Šašića. Nakon bogosluženja, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, uz saborsku radost i pesmu.

Đipša – tajanstvena svetinja srpskog pravoslavlja

Skriven između sela Vizić i Divoš, u dolini obrasloj gustom šumom, nalazi se manastir Đipša – jedan od najskrivenijih bisera Fruške gore. Iako ga predanje povezuje s krajem 15. veka, kada ga je navodno podigao despot Jovan Branković, sin Svetog Stefana Slepog i prepodobne Angeline, o manastiru kroz vekove ima malo zapisa. U osmanskim dokumentima iz 1545. pominje se kao manastir Svetog Nikole u selu Lipovici, a tokom 18. veka bio je metoh manastira Kuveždin.

Đipša nikada nije bila dom moštima svetitelja, ali se uz nju vezuje priča o pustinjaru Mateju – obrazovanom čoveku koji se u 18. veku povukao iz sveta, nastanio u pećini nedaleko od manastira, i život posvetio molitvi. Njegov trud ostao je vidljiv kroz voćnjak i konak koje je podigao, a grob mu se i danas nalazi u priprati manastirske crkve.

SPC

 

Svetinja koja se digla iz pepela

Sudbina manastira Đipša kroz istoriju bila je burna. Tokom Prvog svetskog rata potpuno je opusteo, a u Drugom je opljačkan, zapaljen i miniran. Nakon rata, ostale su samo ruševine. Obnova je počela tek 1978. godine, kada su se prve monahinje vratile na ovaj prostor, a prava revitalizacija usledila je početkom 21. veka. Tada su zahvaljujući pomoći ktitora i institucija obnovljeni crkva, zvonik, konaci i ikonostas, a 2009. izveden i kompletan živopis.

Danas je Đipša ženski manastir, posvećen Svetom Nikoli, i nosi status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Tiha i skrovita, ona ostaje svetionik onima koji tragaju za smirenjem i unutrašnjom tišinom.

Mati Nedelja i sestra Evlalija – novo poglavlje večne tišine

Proizvođenjem nove igumanije i zamonašenjem sestre Evlalije, Đipša je dobila novi podsticaj za duhovni život. U vremenu u kojem su brzina, buka i zaborav postali svakodnevnica, ova svetinja podseća da je tišina još uvek moguća – i da u njoj prebiva svetlost.

Njena tajnovitost nije praznina – već poziv. Za one koji traže nevidljivo, za one koji slušaju tišinu, za one koji veruju da su koraci duše tihi i postojani. Manastir Đipša ostaje mesto gde se vekovni zaveti ne gase, već tiho gore – poput neugasivog kandila u srcu Fruške gore.

Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.

Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.

„U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih.“

U hramu Svetog Nikolaja Čudotvorca u Rijeci služena je sveta Liturgija kakva se retko viđa — uz prisustvo trojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve i dirljivu besedu o pozivu Hristovom, sabor u ovom delu Hrvatske ostavio je dubok duhovni trag i poruku zajedništva.