VAŠA KUĆA ĆE OSTATI PUSTA: Vladika Nikolaj o proročanstvu koje se ne sme ignorisati

Neke reči ne moraju da se izgovaraju suviše glasno da bi se čule – one zrače snagom istine i čekaju trenutak kada će se ispuniti. U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, vladike Nikolaja Velimirovića ogleda se upravo takva poruka: tiha, ali neumoljiva, koja opominje na posledice zaborava i odbacivanja upozorenja, dok se sudbina jednog naroda i jednog grada polako oblikuje prema onome što je već predskazano.

Beseda o proročanstvu o kući opusteloj

Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta. (Mat. 23, 38)

Zašto je Gospod ćutao na sudu pred Jevrejima i pred Pilatom? Zato što je bio pre toga sve kazao što je trebalo kazati. On je kazao i predskazao kako će Ga starešine jevrejske predati neznabošcima i kako će Ga ubiti. Predskazao je više puta šta će se s Njim lično desiti. I to su apostoli Njegovi čuli i dobro zapamtili. No, predskazao je On i strašnu kaznu, koju će Jevreji navući na sebe svojim zločinom nad Sinom Božjim. I Jevreji su to čuli i – zaboravili.

Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta! To je Gospod predskazao Jevrejima. I to su Jevreji čuli i – zaboravili. No, mnogi su se docnije setili ovih proročkih reči – mnogi i od onih koji su učestvovali u Zločinu Velikom – kada su Rimljani razorili Jerusalim, opljačkali ga, popalili ga, njegove stanovnike razjurili i raselili po celome svetu, a mnoge posekli, ugušili, glađu umorili ili na krst raspeli.

Jevreji su zastrašivanjem i dosađivanjem primorali Pilata Rimljanina da digne svoju ruku na Gospoda Isusa. Posle se Rimsko carstvo diglo na Jevreje. U onaj dan kada je Gospodnje proročanstvo trebalo da se ispuni, Rimsko carstvo, koje je nekad Pilat predstavljao u Jerusalimu, diglo je svoju ruku sa preoštrim mačem na Jerusalim i decu njegovu. Kada car Hadrijan obnovi Jerusalim, dade mu drugo ime (Elija Kapitolina) i smrtnom kaznom zabrani Jevrejima da se nasele u Jerusalim.

Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta! I Jerusalim je od onda do danas zaista bio ostavljen pust od Jevreja kao naroda. Deca zlobnih predaka, koji Hrista ubiše, svuda su do sada bila samo ne u kući svojoj.

Gospode svemoćni, oprosti nam grehe naše. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.

Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.

U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.

U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.

Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.