Danas se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležavaju Oci, praznik posvećen očevima i njihovoj ulozi u porodici i društvu.
Najveći praznik očeva veoma se poštuje i podseća koliki je blagoslov biti otac, i telesni i duhovni. I kolika je obaveza, i pred Bogom i pred ljudima, biti primer svojoj deci.
Oci predstavljaju stub porodice, primer odgovornosti, žrtve i ljubavi, ali i duhovno usmerenje koje se prenosi sa kolena na koleno. Ovaj praznik podseća na značaj očinstva – kako biološkog, tako i duhovnog – i na ulogu oca u oblikovanju ličnosti deteta.
Ovaj praznik probudio je posebne emocije kod jeromonaha Stefana Rajčića koji se setio svog oca i podelio potresna sećanja, ali i emocije.
– Ja nisam odrastao uz svog biološkog oca. Viđao sam ga retko. Susreti su bili povremeni, hladni, bez emocija… Naše zadnje viđenje je bilo pre 28 godina, upokojio se pre 20- tak – počeo je otac Stefan pa nastavio:
– Kao dečaku, kasnije mladiću, pa i zrelom čoveku, trebao mi je celog života. Ne, on kao on, već kao ličnost, snaga, mudrost, primer muškarca, muža, oca, prijatelja!
Ali, kako je naglasio, Gospod je svojom mudrošću i to nadomestio.
– Uvek mi je ukrštao puteve sa duhovnim ocima koji su kroz primer i molitvu, savetima i mudrošću popunjavali taj hladni kosmos u duši (i psihi) dečaka koji odrastaju bez oca. Iz tehničkih razloga (daljina, izbeglištvo sa KiM-a, selidbe, njihov odlazak u Carstvo Gospodnje) smenjivali su se na svakih desetak godina čineći me jačim, kompletnijim, nadam se, mudrijim… Usavršavajući me da se i sam mogu dostojno nazvati ocem (i biološkim i duhovnim).
I uvek, kaže, ovaj praznik Svetih Otaca, odboluje.
– Ali, i molitveno proslavim, jer se otac naši koji je na nebesima postarao za sve, pa i za mene! Blagoslovi Gospode sve oce koje si nam dao da nas preko njih (i kroz njih) vodiš, jer bi smo bez njih bili izgubljene ovčice.
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
POGLEDAJTE JOŠ:
SITUACIJA SA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM DALEKO BOLJA! Oglasila se ministarka Mesarović: Samo 0.23 odsto građana bez struje!
HOROSKOP ZA 12. JANUAR: Lavovi, pregovori će uspešno proteći!
U SRBIJI SE PLANIRA IZGRADNJA NAJVEĆEG ISLAMSKOG CENTRA U EVROPI: Predloženo da impozantni verski kompleks ponese ime muftije Muamera Zukorlića