UGLJEŠA MRDIĆ U EMISIJI "OZLOGLAŠEN"! Izmene Zakona Usklađene Sa Zakonima EU

Foto: INFO

Uglješa Mrdić bio je gost 17. epizode emisije „Ozloglašen“, koju vodi Predrag Azdejković i možete je pogledati na Jutjub kanalu INFO news.

Mrdić je poslednjih meseci u žiži najpre zbog štrajka glađu, a potom i zbog seta izmena pravosudnih zakona.

Šta su to Mrdićevi zakoni, kako su ih prozvali, i čemu služe?

– Mrdićevi zakoni su set od pet pravosudnih zakona koje sam predložio 22. decembra. Rasprava je počela 14. januara, izglasani su 28. januara, predsednik ih je potpisao dva dana kasnije i stupili su na snagu. Cilj je efikasnije pravosuđe. Reč je o Zakonu o sudijama, Zakonu o javnom tužilaštvu, Zakonu o Visokom savetu tužilaštva, Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

„>

Pogledaj galeriju

Vladimir Lukić

„>

Pogledaj galeriju

Da li ste očekivali ovoliko negativnu kampanju koja ide preko blokaderskih medija kada su u pitanju ovi zakoni?

– Očekivao sam negativnu kampanju, ali ne u ovoj meri. Očekivao sam raspravu o sadržaju zakona, a dobili smo lične napade na državni vrh, na mene i moju porodicu. Ovo su zakoni koji su usklađeni s evropskim vrednostima, sa zakonodavstvom EU i s ustavnim promenama u oblasti pravosuđa od pre četiri godine. To je tema koja se tiče svih građana.

Ne možeš biti i tužilac i političar

Kako da stanemo na put politici u tužilaštvu i sudstvu, kada sudije i tužioci postaju politički aktivisti?

– Ustav je jasan: ko hoće da se bavi politikom, ima pravo, ali ne može istovremeno da bude sudija ili tužilac. Ko se politički angažuje, treba da napusti funkciju.

Šta je konkretno tu promenjeno i unapređeno?

– Kod Zakona o sudijama, predsednik suda više nije ograničen na jedan mandat: ako se pokaže kao uspešan i profesionalan, može dobiti i drugi mandat. Kod tužilačkih zakona uvodi se pravilo da međunarodna saradnja tužilaštva ide uz odobrenje Ministarstva pravde, kao u razvijenim zemljama i kao što je nekada bilo u Srbiji. Takođe, odluke o upućivanju tužilaca, napredovanju i organizacionim potrebama više ne zavise od volje jednog čoveka, već odlučuje Visoki savet tužilaštva. Vrhovni tužilac je jedan od 11 članova tog tela. Posebno je problematično da je u JTOK 11 tužilaca godinama privremeno upućeno, čak i 21 godinu. Dalje, jačamo borbu protiv visokotehnološkog kriminala, posebno odeljenje u Beogradu treba da bude efikasnije u slučajevima pretnji i uznemiravanja na mrežama. Konačno, menjaju se sedišta i područja sudova i tužilaštava: Beograd je preopterećen, Novi Beograd je najveća opština, a zbog rasta broja stanovnika i Ekspa 2027 formira se dodatni sud za Surčin i Zemun, kako bi se rasteretio sistem.

Koliko su sada te izmene zakona usklađene s Evropskom unijom?

– U predlozima stoji da su usklađeni s propisima EU. Ja bih voleo da smo imali vremena da šire preuzmemo model kao u pojedinim zemljama EU, ali i ovo je izazvalo burne reakcije. U mnogim državama EU ključnu ulogu u imenovanjima u pravosuđu imaju predsednik, vlada i ministar pravde, uz konsultacije parlamenta. Kada bi se takav model preslikao kod nas, reakcije bi bile još oštrije.

Nasilje, pritisak i blokade ne smeju da zamene institucije

Kako vidite izlazak iz ove situacije? Kako doći do stabilnosti?

– Poštovanjem Ustava i zakona. Stabilnost dolazi kada se pravila jednako primenjuju na sve. Politička borba je legitimna, izbori su mehanizam smene vlasti, a nasilje, pritisci i blokade ne smeju da budu zamena za institucije. Različita mišljenja su normalna, neprijatelji su samo oni koji ugrožavaju život i bezbednost.

Zanima me da li neki tužilac može politički da zloupotrebi svoju poziciju i nekoga lažno optuži. Da li će ovaj zakon tome stati na put?

– Zloupotrebe već postoje, zato hoću jasnu odgovornost i kontrolu. Tužilaštvo mora da ima hijerarhiju i sistem nadzora, kao i svaka ozbiljna organizacija. Visoki savet tužilaštva je kontrolno telo, a vrhovno tužilaštvo podnosi izveštaje. Ako neko radi profesionalno, nema razlog da se plaši nadzora, ako se ogreši o zakon, sistem treba brže da ga otkrije.

Šta će konkretno običan svet, građani imati od ovih promena?

– Veću pravnu sigurnost.

Bolje da se zovu Mrdićevi zakoni nego neki drugi…

Da li smo ikada imali slučaj da se zakoni zovu po nečijem imenu?

– To je nastalo sticajem okolnosti jer sam ja bio predlagač, pa je izraz ostao u javnosti. Ali ti zakoni nisu lični, radili su se s pravnim stručnjacima i unutar stranke, ja sam ih predao, branio i obrazlagao. Suština je da pravosuđe bude efikasnije i da se zakon poštuje. A što se naziva tiče, bolje Mrdićevi nego neki drugi.

BONUS VIDEO