U OVOM TRENUTKU LITURGIJE, SVI BI MORALI TRI PUTA DA IZGOVORE OVU REČENICU: Starac Sava otkriva ono što ni mnogi vernici ne znaju

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 321 (9,11-14)

11. Ali kad je došao Hristos, Prvosveštenik budućih dobara, kroz veću i savršeniju skiniju, nerukotvorenu, to jest ne od ove tvorevine,12. ne sa krvlju jarčijom ni junčijom, nego sa svojom krvlju uđe jednom za svagda u Svetinju izvršivši večno iskupljenje.13. Jer ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice, kojom kad se krope nečisti osvećuje ih da budu telesno čisti,14. koliko li će više krv Hrista, koji Duhom večnim prinese sebe neporočna Bogu, očistiti savest vašu od mrtvih dela, da bi služili Bogu živome i istinitome.

Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 208 (3,23-29)

23. A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se imala otkriti.24. Tako nam zakon postade vaspitač za Hrista, da bi se verom opravdali;25. a kada dođe vera, više nismo pod vaspitačem.26. Jer ste svi sinovi Božiji verom u Hrista Isusa.27. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.28. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu.29. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo i naslednici po obećanju.

Jevanđelje po Marku, začalo 47 (10,32-45)

32. A kad uzlažahu putem u Jerusalim, Isus iđaše ispred njih, a oni se čuđahu, i za njim iđahu sa strahom.32. I uzevši opet Dvanaestoricu, poče im kazivati šta će mu se dogoditi:33. Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Čovečiji biće predan prvosveštenicima i književnicima, i osudiće ga na smrt, i predaće ga neznabošcima;34. i narugaće mu se, i šibaće ga, i pljuvaće ga, i ubiće ga, i treći dan vaskrsnuće.35. I dođoše pred njega Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: „Učitelju, hoćemo da nam učiniš što ćemo te moliti.”

36. A on im reče: „Šta hoćete da vam učinim?“37. A oni mu rekoše: „Daj nam da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi sa leve, u slavi tvojoj.“38. A Isus im reče: „Ne znate šta ištete; možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim?“39. A oni mu rekoše: „Možemo.“ A Isus im reče: „Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krstim krstićete se;40. ali da sednete s desne strane meni i s leve nije moje da dam, nego će se dati kojima je pripremljeno.“

41. I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i Jovana.42. A Isus dozvavši ih reče im: „Znate da oni koji se smatraju vladarima naroda gospodare njima, i velikaši njihovi vladaju nad njima.43. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude među vama veliki, neka vam služi:44. koji hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga.45. Jer Sin Čovečiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“

Jevanđelje po Luki, začalo 33 (7,36-50)

36. Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu, sede za trpezu.37. I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.38. I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom.39. A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče; jer je grešnica.”

40. I odgovarajući Isus reče mu: „Simone, imam ti nešto kazati.” A on reče: „Učitelju, kaži.”41. A Isus reče: „Dvojica behu dužni jednome poveriocu, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti?”43. A Simon odgovarajući reče: „Mislim onaj kome više pokloni.” A on mu reče: „Pravo si sudio.”44. I okrenuvši se ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.

45. Celiva mi nisi dao; a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge.46. Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.47. Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima.”48. A njoj reče: „Opraštaju ti se gresi.”49. I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s njim za trpezom: „Ko je ovaj što i grehe oprašta?”50. A ženi reče: „Vera tvoja spasla te je; idi u miru.”

Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.

Veliki učitelj Crkve upozoravao je da mnoge tegobe ne nastaju zbog uzdržanja, već zbog neumerenosti u hrani.

Pouka svetitelja iz 20. veka otkriva kako strpljenje, praštanje i pomirenje prethode Svetom Pričešću i vraćaju istinsku bliskost sa Hristom.

U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.