U NEDELJU UJUTRU POČINJE LETNJE RAČUNANJE VREMENA! Evo od kada ova praksa postoji i kako utiče na zdravlje

U noći između subote i nedelje, 29. na 30. mart, građani Srbije ponovo pomeraju kazaljke na satu jedan sat unapred, sa 2 na 3 časa, čime počinje letnje računanje vremena.

Iako se ova promena dešava svake godine, ona i dalje izaziva polemike, kako zbog svoje svrhe, tako i zbog uticaja na zdravlje ljudi.

Letnje računanje vremena uvedeno je sa idejom da se što bolje iskoristi dnevna svetlost. Pomeranjem sata unapred, dan „traje duže“ u večernjim satima, što smanjuje potrebu za veštačkim osvetljenjem i, barem u teoriji, donosi uštede energije.

Ova praksa prvi put je šire primenjena tokom Prvog svetskog rata, kada su države tražile načine da racionalizuju potrošnju resursa. Kasnije je više puta ukidana i ponovo uvodena, ali se zadržala u mnogim delovima sveta.

U Srbiji uvedeno 1983. godine

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 1983. godine, dok je zemlja bila deo bivše Jugoslavije, i od tada se primenjuje svake godine. Iako je Evropski parlament još 2019. predložio ukidanje sezonskog pomeranja sata, ta inicijativa nije zaživela, pa će se kazaljke pomerati i tokom 2026. godine.

Međutim, dok ekonomski razlozi i dalje postoje, sve više pažnje posvećuje se uticaju ove promene na ljudski organizam. Stručnjaci upozoravaju da pomeranje sata, naročito u proleće kada „gubimo“ jedan sat sna, može imati negativne posledice po psihičko i fizičko zdravlje.

Uticaj na zdravlje

Najčešći problemi javljaju se u prvim danima nakon promene vremena. Ljudi se žale na umor, pospanost, razdražljivost i smanjenu koncentraciju.

To je posledica poremećaja cirkadijalnog ritma – unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše spavanje i budnost. Kada se ovaj ritam naglo promeni, organizmu je potrebno nekoliko dana, pa čak i nedelja, da se prilagodi.

Foto: Shutterstock

Kod osetljivijih grupa, poput dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika, posledice mogu biti izraženije. Na primer, zabeležen je porast broja srčanih udara i moždanih udara u danima nakon prelaska na letnje računanje vremena. Takođe, istraživanja pokazuju i povećan rizik od saobraćajnih nezgoda, jer vozači mogu biti pospaniji i manje fokusirani.

Psihički efekti

Psihološki efekti takođe nisu zanemarljivi. Manjak sna može dovesti do pada raspoloženja, povećane anksioznosti i smanjenja radne efikasnosti.

Ljudi koji već imaju problema sa nesanicom ili stresom mogu dodatno osetiti pogoršanje simptoma.

Foto: Photo by KoolShooters from Pexels

Ipak, postoje načini da se prelazak na letnje računanje vremena lakše podnese. Stručnjaci savetuju da se nekoliko dana ranije počne sa ranijim odlaskom na spavanje, da se izbegava korišćenje ekrana pred san i da se što više vremena provodi na dnevnom svetlu. Fizička aktivnost i pravilna ishrana takođe mogu pomoći organizmu da se brže prilagodi.

I dok jedni smatraju da je letnje računanje vremena zastarela praksa koja donosi više štete nego koristi, drugi veruju da produženi letnji dani doprinose kvalitetu života. Za sada, građanima ostaje da još jednom pomere kazaljke i, makar na kratko, prilagode svoj biološki sat novom ritmu.

Bonus video