Za Crkvu, brak nije samo zajednica dvoje ljudi, već sveti savez pred Bogom. On simbolizuje ljubav Isusa Hrista prema Crkvi – vernu, požrtvovanu i večnu. Zato se crkveni brak ne sklapa olako, ali se ni ne raskida kao formalnost.
Dok savremeno društvo često posmatra razvod kao nešto uobičajeno, Crkva ga vidi kao bolan i krajnji izlaz, moguć samo u retkim, izuzetno teškim situacijama. I tada, uz duboko promišljanje i duhovno vođstvo.
Sada upokojeni otac Dušan, jednom prilikom je objasnio i u čemu se razlikuju crkveni razvod braka od građanskog.
– Crkveni razvod nije kao građanski. Kod građanskog suda vi se možete razvesti sporazumno. Složite se da je zajednički život nemoguć, zatražite razvod i vrlo brzo sud donosi odluku o razvodu – govorio je otac Dušan pa objasnio ključnu razliku između građanskog i crkvenog razvoda:
– Mećutim, kod crkvenog suda ne postoji sporazumni razvod, već se brak mora razvesti nečijom krivicom. Kolika će obostrana krivica biti, na čiju štetu će se brak razvesti, ko će kakve uslove imati prilikom sklapanja novog braka, to će utvrditi crkveni sud i doneti odluku.
Jedan od supružnika, kako je isticao, može pokrenuti postupak razvoda crkvenog braka čak iako to druga strana ne želi, a ta druga strana ne mora ni da prisustvu, čak ni da zna, da je postupak rastave u toku.
– Ako žena, recimo, smatra da je krivica za razvod u muškarcu, i sada želi da stupi u novi brak i da se venča u crkvi, ona može sama pokrenuti brakorazvodnu parnicu, može izjaviti da ne zna mesto muškarčevog boravka i zatražiti da se u postupku za drugu stranu postavi zakoniti zastupnik, s kojim se proces može i okončati. Znači, razvod i kod crkvenog suda, u krajnjem slučaju, može se završiti i bez druge strane – zaključio je otac Dušan.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
Sveti Oci su učili da bez smirenja nema spasenja.
Gnev zamućuje rasuđivanje, pomračuje srce i udaljava čoveka od smirenja – vrline koja se u pravoslavlju smatra ključem spasenja.
Oni su ubedili prvo Kagana da se krsti, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.
POGLEDAJTE JOŠ:
IGUMAN HILANDARA PRVI PUT U SARAJEVU: Istorijski blagoslov sa Svete gore za narod Mitropolije dabrobosanske
„SVE NAJGORE“! Deda nestale devojčice iz Bora otkrio šta očekuje od rekonstrukcije!
KRAJ: Država ukida praksu USVAJANJA DECE iz inostranstva