TRANSKRIPTI PRISLUŠKIVANIH RAZGOVORA DVOJICE LIDERA! Ovako su o ratu pričali Milošević i Karadžić!

ALIJA NAM PONUDIO DA PODELIMO BOSNU

29. maj 1991. – Razgovor Karadžića i Miloševića

Milošević: Zdravo, Radovane, baš mi je Dobrica otišao pre pet minuta.

Karadžić: A je li?

M.: Reko mi je da ste se čuli. Pričo si mu taj Kučanov kontakt i tako.

K.: Da, ovaj me pozvao na ručak, ja nisam hteo da odbijem jer bi on rekao da sam ja odbio i tako.

M.: Da, da, sigurno.

K.: Ovaj, čini mi se da oni su to, da je to definitivno, on mi kaže da u Skupštini Bosna to podrži, mada to Kljujić nije podržao, pa su se ovi iznenadili, ovaj se iznenadio, Drnovšek. Kaže, mislili smo da će nas prijatelji i bliža okolina podržati.

M.: Eee, to je to što sam ja njemu i reko, da prvi oni neće da ih podrže.

K.: Ja kažem da, gospodine Drnovšek, mi vam i jesmo prijatelji, Srbi i Slovenci nikad nisu bili neprijatelji, a možda vam nismo najbliža okolina, ali prijatelji vam jesmo. To jest, nismo vam neprijatelji. I tako, malo smo se u nekom nevezanom razgovoru u šali, ovaj Izetbegović me zamolio da saznam kakav je tajming Hrvata. Ja pitam kakve su namjere Hrvata. Kaže, slične!

M.: Dva dana posle njih?

K.: A tajming? Kaže sličan. Međutim, ovaj mi s ovima našima sada ubrzano razgovaramo, oni su preksinoć izašli s jednim, prekjuče s jednim, posle tog ručka s jednim potpunim iznenađenjem. Izetbegović je govorio jasno i otvoreno i nikad nije bio otvoreniji, da podelimo Bosnu. Ja, mi smo se zapanjili. Pa kako to, o tome nismo razmišljali. Onda smo razgovarali o… Kako i šta, oni neće da ostanu u Federativnoj Jugoslaviji, a mi nećemo da izađemo iz Federativne Jugoslavije. I onda smo danas imali nastavak razgovora, tu su oni bili onda ponovo nešto vratili kao na početak, da… Hoće da dadnu garancije Srbima bilo kakve za ostanak, za ostanak u suverenoj Bosni, a mi smo rekli mi vama nudimo da i kao narod i kao republika ugradimo u savezni ustav sve garancije za ravnopravnost i građansku i nacionalnu i republičku. Međutim, ne bi, onda bi moglo, jer bi Hrvati hteli da izađu iz Bosne, a onda sam shvatio u tom čitavom poslu da on već ima spremljen pakt s Tuđmanom i da će pokušati ove nekakve četničke budale koje lupetaju da okrivi za obznanjivanje toga tajnog pakta. I ja sam poslao Koljevića dole u istočnu Hercegovinu da sve te budale ućutka jer mi nemamo nikakve potreba da nam se tu četnici, ovaj, da nam marširaju po BiH, srpski narod je dovoljno jedinstven i odlučan da nema potrebe za nekim gologuzim vojnicima, poluvojnim, nikakvim u stvari.

 

ŠEŠELJ NAM MNOGO ŠTETI PRIČAMA DA JE POBIO ONE HRVATE, A LAŽE

29. maj 1991. – Razgovor Karadžića i Miloševića

Milošević: Ja sam ti reko da moraš da… U policiji se moraju praviti razgraničenja. I to što nam jako smeta to podliva vodu Tuđmanu na vodenicu.

Karadžić: Da, to je tačno.

M.: On stalno, pa znaš ti koliko nam je Šešelj štetio s onim pričama kako je on u Borovu Selu pobio tamo Hrvate. To je strašno.

K.: Da, da. Niti je sebi šta doprineo, a i dobro, možda je imao svojih pristalica tamo.

M.: Laže samo.

K.: Laže, nije iz Srbije bio niko.

M.: Laže, nije bio.

K.: On je možda imao svoje pristalice tamo, ali da su teritorijalna odbrana.

M.: Onaj čovek je dao izjavu, onaj što se udavio, on je dao izjavu, ima na televiziji snimak i to je bilo na televiziji da niko nije bio.

K.: Izvan.

M.: A ovima je rekao, Antoniju Isakoviću, kaže bila su trojica, kaže njihova, što su tu dolazila kod nas, ovako, ali kad se nešto zapucalo, sva trojica su pobegla u podrum, prvi.

K.: Da, da.

M.: Znaš. Tako da nema veze, čoveče, to je, to je, samo nam pravi štetu.

K.: Da, da. Ja sam poslao Nikolu Koljevića da dole napravi aktiv, prvo politički aktiv i da uzme, pozove najbolje domaćine i da im kaže da dobri domaćini treba da vode tamo opštine i da vode tu politiku, a drugo, onda da napravi građansku tribinu i za Srbe i za muslimane, jer ovi su se muslimani dole prepali Srba. Mada, nema razloga da se boje Srba jer dole zaista čak i ti četnički elementi nisu protiv njih nego protiv ustaša, ali svejedno, ljudi ne vole da vide četnike i gotovo.

ODRŽAĆEMO SE, SAMO DA NE KRENU PUŠKAMA NA NAS

29. maj 1991. – Razgovor Karadžića i N. N. ženske osobe, koja mu je potom dala Miloševića na telefon

Karadžić: Evo, posla puno ima.

N. N.: Joj, kao i mi.

K.: Borimo se.

N. N.: Borimo se, ne damo se.

K.: Ako ne budu puškama, moći ćemo se održati.

N. N.: Molim.

K.: Hm, ako ne budu puškama, moći ćemo politički izaći na kraj.

N. N.: Nisu ludi valjda. Pa imamo i mi to.

K.: Imamo, ali to ne bi rado mi, međutim… Mi u Bosni nemamo, ovaj.

N. N.: Pa ima tu vojska.

K.: Pa ima vojska, to je tačno.

N. N.: Šta će nama vojska, ako nije u stanju, neka onda se skloni.

OVO TREBA ZAVRŠITI ZA NEDELJU DANA

4. jun 1991. – Razgovor Karadžića i Miloševića

Milošević: Zdravo, Radovane.

Karadžić: Dobar dan. Kako ste?

M.: Evo, Nikola i ja razgovaramo, itd., pa je Nikola hteo da te čuje pre nego što…

K.: E, dobro. Jeste li porazgovarali, je li doneo neki papir od mene?

M.: Jeste, doneo ga je, tu je kod mene.

K.: Kako to vama izgleda?

M.: Pa izgleda onako kako piše u njemu, to je sve tačno i ja ću da vidim sad u toku dana da maksimalne mere realizujem.

K.: Ja mislim da je pitanje dana, da zaista mora to za nedelju dana da se završi.

M.: Da, da.

K.: I naročito da za koordinaciju to zaista mora tako biti.

M.: Evo ti ga Nikola.

ČUJEM, PITA RADOVAN ZA MOJE ZDRAVLJE…

 

12. jun 1991. – Razgovor Miloševića i Radovanove supruge Ljiljane, pre razgovora s Radovanom

Ljiljana: Halo.

Milošević: Halo.

LJ.: Da?

M.: Je l’ Karadžić?

LJ.: Da.

M.: Dobro veče, Slobo Milošević.

LJ.: Dobro veče, a dobro veče, kako ste?

M.: Evo dobro, kako ste vi?

LJ.: Pa kod nas malo trešti televizor, pa se onda ne čuje šta se govori. Evo tu je Radovan, upravo je ušao.

M.: Da ga čujem.

LJ.: Jeste vi dobro?

M.: Ja…

LJ.: E fino, baš mi je drago.

M.: Vidim, Radovan se jutros interesovao za moje zdravlje mnogo, pa da mu kažem…

LJ.: A jeste li vi dobro u tom smislu?

M.: Ja sam došao sad već kući.

LJ.: E, fala Bogu. Evo daću vam Radovana, sve najbolje, prijatno.