Vesti dana

TO JE BIO NJEN POSLEDNJI OSMEH“: Adrianini roditelji opisali kako je teklo jutro 3. maja, pre nego što im je Kosta ubio ćerku: „Tražila je da je odvedem ranije u školu

Kosta Kecmanović, učenik OŠ “Vladislav Ribnikar“, 3. maja usmrtio je osam učenika i radnika obezbeđenja škole, dok je jedna teško ranjena devojčica preminula 12 dana kasnije. On je tog jutra s namerom da izvrši masakr zakasnio u školu i čas istorije, a onda sa dva očeva pištolja i punim rancem molotovljevih koktela ušao na ulazna vrata škole i zapucao.

Usmrtio je najpre čuvara, dve devojčice koje su dežurale i jednu koja je bila u hodniku, a onda ušao u kabinet za istoriju gde je njegovo odeljenje imalo čas i ispalio rafal.

U krvavom piru Koste Kecmanovića, nedužne živote su izgubili Dragan Vlahović, čuvar škole, Mara Anđelković, Andrija Čikić, Ana Božović, Adriana Dukić, Katarina Martinović, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski i Sofija Negić

U Studentskom kulturnom centru u petak je prikazan muzičko-scenski program posvećen obeležavanju godišnjice masovnog ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, čime je završen program obeležavanja godišnjice „Buđenje“.

Tom prilikom govorili su i Biljana i Dane Dukić – roditelji tragično nastradale Adriane koji su opisali kako je izgledalo jutro tog kobnog 3. maja.

– Adriana i ja smo imali specifičan odnos, dan pre toga mi je slala sliku gde je bila sa Angelinom u Galeriji, dok sam bio na putu slala mi je snimak kako igra kolo. To jutro je bilo kao i svako jutro, probudila se bila je vesela pošto je taj dan trebalo da bude slikanje, bila je raspoložena što je bilo čudo jer nije volela da se budi, pa je uglavnom bila namrgođena. Ali, to jutro je baš bila vesela i raspoložena i htela je da je odvedem ranije u školu kako bi se videla sa drugaricama, da ćaskaju… – rekao je Dane i utučeno dodao:

– Svi smo zajedno krenuli iz kuće, to je bio njen poslednji osmeh…

Kako dodaje otac devojčice, malo nakon što ju je dovezao u školu, zazvonio mu je telefon, zvala ga je supruga…

– Biljana me je zvala oko 9.10, bio sam uznemiren, za mene je nestvarno da pucnjava bude ovde u Beogradu. Odmah sam krenuo… Stigao sam ispred škole, već je sve bilo zatvoreno, milicija, ambulanta, forenzika… – objašnjava Dane, nakon čega je Biljana kroz suze dodala:

– Mislila sam da je pobegla i da me čeka u stanu, ušla sam u stan, ali nje nije bilo tamo – rekla je Adrijanina majka. Zovem je, telefon izbacuje, pitam drugaricu gde je, ona mi kaže kod kuće, svi smo se razišli, a ja sam bila ispred škole čekajući, u nadi da će ona odnekle izaći.