TIHA EPIDEMIJA O KOJOJ SE ĆUTI: Trgovina ljudskim organima dostiže neverovatne razmere, evo koje zemlje su najpogođenije

Prodaja organa je „tiha epidemija“ o kojoj se ćuti. Mafija je dobro umrežena, a krvavi biznis težak stotine miliona evra. U Africi gotovo da nema rešenja protiv trgovine organima. Izveštaj Global Financial Integrity (GFI), koji se fokusira na korupciju, nelegalnu trgovinu i pranje novca, procenjuje da se godišnje između 755 miliona i 1,5 milijardi evra generiše iz trgovine ljudskim organima.

– Trgovina ljudskim organima dostigla je epidemijski nivo, ali je i dalje je prikrivena velom tišine u javnosti. Možda se očekivalo da nivo javne osude bude mnogo veći, ali to nije slučaj – rekao je nigerijski pravnik za ljudska prava, Frank Tieti, za DW.

Donacija i transplantacija organa su dobro poznate medicinske prakse, koje su važne za pacijente sa oštećenim organima. Međutim, prema rečima Tietia, postoji zabrinutost da donacija organa često premašuje motivaciju da se spasi život ili pomogne u medicinski važnoj situaciji.

– Ljudi ili prodaju svoje organe ili određeni medicinski radnici, posebno doktori koji su neetični, zloupotrebljavaju organe svojih pacijenata bez njihovog znanja – tvrdi on.

Prodaja ljudskih organa ilegalna je širom Afrike. Međutim, 2022. godine kenijska Nacionalna bolnica u Najrobiju bila je primorana da na Fejsbuk postavi objavu sa natpisom: „Ne kupujemo bubreg!“, nakon što je saopštila da je najčešće dobijala pitanja u inboks koliko plaća za bubreg.

Međutim, prema Vilisu Okumu, višem istraživaču na Institutu za studije bezbednosti, nisu svi donori prisiljeni na to. Dok je istraživao trgovinu organima u Eldoretu, gradu u zapadnoj Keniji, Okumu je pronašao mlade ljude spremne da prodaju svoje bubrege zbog „brze zarade“.

– Nisu bili prisiljeni na bilo koji način – rekao je, dodajući da je donorima bila ponuđena suma do 6.000 dolara.

Prema dokumentu Evropskog parlamenta, primaoci bubrega ponekad plaćaju preko 150.000 dolara za organ. Ipak, Okumu kaže da donori retko zapravo dobijaju toliku količinu novca. Seća se da je video brojne mlade ljude sa ožiljcima na stomaku, što pokazuje da su prošli kroz proceduru.

Nisu se plašili krivične odgovornosti, kaže on, jer je vlastima bilo teško da sprovode zakon.

– Većina njih je po povratku sa operacije ulagala, kupila motor ili izgradila kuću – nastavlja Okumu, napominjući da takvim postupcima donori podstiču druge mlade ljude da prodaju svoje bubrege, čime podržavaju rastuće crno tržište van Kenije.

Iako su detalji o nelegalnom svetu trgovine ljudskim organima nejasni, veruje se da su Egipat, Libija, Južna Afrika, Kenija i Nigerija najpogođenije zemlje u Africi.

Kako regulacija transplantacije i donacije organa varira od regiona do regiona, Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNODC) upozorava na trgovinu ljudima i transplantacijski turizam. Strahuje se da nelegalno transplantirani organi prelaze iz ranjivih populacija ka bogatijim primaocima.

Prema Globalnoj opservatoriji koja se bavi podacima o doniranju organa i transplantacijama, širom sveta se obavlja manje od deset posto potrebnih transplantacija, što je dovelo do toga da neki pacijenti pokušavaju da dobiju organe ilegalno.

Takođe, postoji relativno mali broj medicinskih centara koji obavljaju legalne transplantacije u Africi. Na primer, dokument Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2020. godine navodi samo 35 klinika za transplantaciju bubrega za čitav kontinent.