TAJNA ONIH KOJI SU “IZAŠLI IZ SMRTI”: Vladika Nikolaj otkriva kako vernik može reći – neću umreti

U tišini svakodnevnog života, među nevidljivim borbama duše i telesnim brigama, progovara pouka koja razbija granice straha od smrti. Vladika Nikolaj Velimirović nas podseća na neugasivu svetlost vere: onaj koji vidi živoga Gospoda pred sobom ne drhti pred smrtnošću, već sa sigurnošću može reći – neću umreti, nego ću živeti.

Njegove reči otvaraju pogled na život koji nadmašuje zemaljski i pozivaju da shvatimo smrt ne kao kraj, već kao prelaz u večnost sa vaskrslim Hristom.

Beseda o uverenosti pravednika da neće umreti

Neću umrijeti, nego ću živ biti, i kazivati dela Gospodnja (Ps. 117, 17).

Ko može reći: neću umrijeti? Onaj ko se drži živoga Gospoda. Ko može pouzdano tvrditi: nego ću živ biti? Onaj ko vidi živoga Gospoda pred sobom.

Enoh i Ilija ne umreše, nego biše uzeti u život besmrtni. Gospod ih uze po milosti Svojoj, a za dokaz ljudima života besmrtnoga. Hristos Gospod umre i vaskrse po sili Svojoj, a za dokaz ljudima vaskrsenja iz mrtvih.

Apostoli i svetitelji pomreše, no mnogi od njih javiše se iz onoga sveta po čovekoljublju svome, a za dokaz ljudima života večnoga. Tako i oni koji biše uzeti i oni koji umreše žive sa vaskrslim Gospodom Hristom u carstvu besmrtnome.

Neću umrijeti, nego ću živ biti – govorio je car David s velikom pouzdanošću, mada je živeo na zemlji pre vaskrsenja Gospodnjega i objave opštega vaskrsenja pravednika.

Još s većom pouzdanošću treba svaki od nas hrišćana da govori tako: neću umrijeti, nego ću živ biti, jer vaskrsli Gospod temelj je vere naše, i jer oči naše videše i uši naše čuše više, mnogo više, negoli oči i uši cara Davida.

Posle Krsta Hristovoga đavo je postao kao dim, a posle vaskrsenja Njegovog smrt je postala kao magla kroz koju se izlazi na sunčano polje besmrtnosti.

Blago onom, braćo, ko se udostoji živ biti i kazivati djela Gospodnja!

Gospode živi, oživi nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.

U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.

U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.

U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.

U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“

U besedi za 23. sredu po Duhovima, svetitelj pokazuje da nijedno blago na nebu i zemlji ne može nadmašiti Božju prisutnost i da samo Bog donosi istinsku radost i snagu duši.