TAJNA KOJU NOSI IME GOSPODNjE: Vladika Nikolaj o sili koja menja svet

Ime Božije – ne samo da se izgovara, nego se u njemu diše, živi i spasava. Vladika Nikolaj Velimirović, u besedi za 23. utorak po Duhovima, vodi nas u dubinu tajne Božjeg imena i slave koja ne poznaje kraj.

Iz psalmovih reči izvire večnost, iz proroškog daha rađa se Crkva – delo ruku Hristovih, Njegova krv i Njegova lepota. Ova beseda poziva da svako srce postane kamen živog hrama Božjeg, da se ime Gospodnje ne nosi samo na usnama, već da njime bude ispunjena sva zemlja i svaka duša.

Beseda o slavi imena Božjega

Blagosloveno ime slave njegove vo vjek

i vo vjek vjeka, i ispuniće se slavom

njegovom sva zemlja, amin i amin.

(Ps. 71, 19)

Iz srca proroškog, ispunjenog blagodaću, toče se reči blagodatne. O Caru i Sinu Carevom govori prorok, o najneobičnijem Caru kakav se ikad javio na zemlji.

Ime će njegovo biti blagosloveno vo vjeki, rekao je prorok najpre; pa kao da je nedovoljno rekao, sada ponavlja i dodaje — ime slave njegove. Crkva Hristova slava je Hristova. Blagoslovena Crkva Njegova sveta – plod trudova Njegovih, venac poniženja Njegovih, delo ruku Njegovih, cvet iz krvi Njegove!

Blagosloveno i samo ime Crkve Njegove, svete i spasonosne! I ispuniće se Crkvom Njegovom, to jest delom Njegovim, slavom Njegovom sva zemlja. Rečima vo vjek i vo vjeka prorok proriče besmrtnost dela Hristovog, tj. Crkve Njegove.

Ona će se u vremenu zidati, a u večnosti pokazati. Zidaće se do kraja vremena i pokazaće se cela u večnosti.

O, braćo moja, potrudimo se da se i mi dušom uzidamo u Crkvu Hristovu — u to živo i besmrtno telo, čijem životu kraja nema i čijoj krasoti imena nema. Potrudimo se da ne budemo odbačeni kao nezgodno i nepotrebno kamenje, i otisnuti u bezdan večnog mraka.

O, Gospode Isuse Hriste, Care i Sine Carev, upiši i nas u knjigu besmrtnih i spomeni nas u Carstvu Tvom nebeskom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.

U besedi za 22. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da tišina Božja nije odsustvo, već poslednja prilika da se pripremimo za dan kada više neće biti zabluda ni skrivanja.

U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.

U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.

Kada se Crkva vređa, a duša ćuti – beseda o revnosti pokazuje kako pravednik postaje plamen koji ne gasne, već brani svetinju i spasava sebe.

U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“