TAJNA KOJU HRISTOS DELI SAMO SA HRABRIMA: Vladika Nikolaj otkriva put od običnog života do duhovnog dostojanstva i moći

Gospod Isus ne želi samo da budemo Njegovi sledbenici; On nas poziva da postanemo učesnici Njegove vlasti i svešteničke službe. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za četvrtak Strasne sedmice podseća da je svaki čovek pozvan da učestvuje u božanskoj moći, besmrću i svetosti, da se uzdigne iznad života koji ograničava i spasi svoju dušu iz tame greha.

U ovoj besedi on jasno pokazuje kako prihvatanje Spasiteljeve ruke vodi ka dostojanstvu i oslobođenju, a odbijanje, ka samonametnutom ropstvu i duhovnoj tami.

Beseda o hrišćanima kao carevima i sveštenicima

„I učinio si nas Bogu našemu careve i sveštenike.“ (Otkr. 5, 10)

Gospod Isus hoće da sve ljude učini sličnim Sebi. Kao Sin Božji, On hoće da svi ljudi budu Bogu usinovljeni. Kao Car, On hoće i njih da Mu budu sacarevi. Kao sveštenik – da Mu budu sasveštenici. Kao Svemoćan – da učestvuju u moći Njegovoj. Kao Besmrtan, da učestvuju u besmrću Njegovom. Kao Sveti – da učestvuju u svetosti Njegovoj. Kao Vaskrsli, da svi budu deca vaskrsenja.

To je Gospod hteo, i zato je i sišao na zemlju, da nas izdvoji od životinja, da nas uzdigne nad životom životinjskim i da nam da dostojanstvo nad svom vidljivom tvari, kakvo je dostojanstvo Adam imao u Raju pre greha.

Zbog ovog Svog čovekoljubivog i za ljude spasonosnog plana, Gospod je bio od jevrejskih starešina na krst raspet, a i od nas hrišćana On je do danas požnjeo nebrojeno puta trnje neblagodarnosti i nerazumevanja. Mi se pokazujemo neblagodarni i nerazumni kad god podništavamo i gazimo zapovesti Njegove.

Svojim gresima, svaki grešnik plete novi trnov venac i stavlja na svetu glavu Njegovu. Kad nas je to On uvredio, da tako činimo? Kad je On ma i jednom od nas pomislio zla, da Mu zlom vraćamo? On se spustio u našu smradnu jamu, gde smo mi privikli na život sa zmijama i akrepima, i povukao nas naviše, na visinu, na svetlost i čistotu, u carstvo.

On hoće da nas učini carevima i sveštenicima, a mi oturamo spasavajuću ruku Njegovu i vraćamo se u jamu ka zmijama i akrepima.

O braćo, dosta i predosta ovoga ponižavanja Njega i potiranja sebe! Uhvatimo se krepko za ruku svoga Spasitelja i hajdemo za Njim. On nam dobro želi. On nam dobro čini. On je za naše dobro postradao. On je jedini, jedini naš prijatelj koji se ne menja. Gospode, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.

Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.

U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.

U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.