TAD ĆE VAS ČAK I ZA OVO BITI BAŠ BRIGA! Jeromonah Stefan objasnio šta je zapravo smirenje!

Smirenje u pravoslavlju je jedno od najuzvišenijih duhovnih stanja  temelj duhovnog života, vrh hrišćanske vrline, i kapija Carstva nebeskog, ali ujedno jedno i od najmanje shvaćenih. To nije samo „skromnost“ ili „poniznost“ u uobičajenom smislu, već duboko, unutrašnje stanje srca koje dolazi iz pravog znanja o sebi pred Bogom.

Smirenje je istinsko viđenje sebe onakvim kakav zaista jesi pred licem Božijim. To je prepoznavanje sopstvene nemoći, grešnosti, zavisnosti od Boga – ne samo rečima, već u dubini bića. Smiren čovek ne pokušava da se prikazuje boljim pred drugima, niti da opravdava sebe. On ne traži slavu, pohvale ni potvrde, jer zna da je sve što ima i nema, kao i sve što mu se dešava – dar od Boga.

Sveti oci su učili da bez smirenja nema spasenja. Sveti Siluan Atonski kaže: „Drži um svoj u adu, i ne očajavaj.“ To znači da onaj koji se istinski smiruje, vidi sebe kao nedostojnog Carstva Božijeg, ali se ne prepušta očaju, već veruje u Božiju milost. Smirenje donosi duhovni mir, izmirenje s drugima, prestanak osude, slobodu od gordosti…

HramTV/printscreen

 

Mnogi govore o smirenju, ali ga malo ko poznaje iznutra. Problem je u tome što smirenje nije veština koja se uči intelektualno. Ono ne dolazi čitanjem, niti spoljnim ponašanjem (tišina, povlačenje, neprotivrečenje) ako nije potkrepljeno unutrašnjim preobražajem.

Smirenje se stiče kroz podvig (trpljenje, post, molitvu, borbu sa strastima), iskušenja (bolesti, gubitke, nepravde koje nas lome i čiste, poslušnost (duhovnom ocu, Crkvi, Bogu) i najviše kroz blagodat Božiju, koja dolazi kada čovek vidi i prizna svoje duhovno siromaštvo.

Jeromonah Stefan Rajčić je u jednom intervju objasnio šta je smirenje u praksi i kad ćemo znati da smo ga dostigli. On je to objasnio citirajući jednog duhovnika kako je to objasnio verniku koje nikako nije to mogao da shvati.

Shutterstock/Cristina Ivan/ANNA GRANT

 

– Tad ga je duhovnih pitao da li više voli zimu ili leto, on mu je odgovorio da „logično leto“. Onda ga je pitao da li više voli voli ponoćne službe ili liturgiju. Ovaj je odgovorio da više voli liturgiju. Da li više voli post ili mrs, ovaj je odgovorio mrs, da li više voli Božić ili Vaskrs, ovaj je odgovorio Vaskrs jer je svečaniji – počeo je otac Stefan pa poentirao:

– E kaže mu duhovnik: „Onoga trenutka, kada budeš živeo u takvom uverenju da ti je svejedno da li zima ili leto, da li je ponoćna služba ili liturgija, da li je Božić ili Vaskrs, to je kompletno smirenje.  

Duhovni mir postao je roba, koja ljudima stalno izmiče.

Božja ruka je uvek pružena, spremna da nas podigne, uteši i vodi, ali da bismo tu pomoć istinski osetili, potrebno je da mu se obratimo iskreno i sa verom.

Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.

Sve što dolazi iz Božje ruke dolazi iz ljubavi.