SVI SE BORE ZA ČISTIJI VAZDUH I OČUVANJE PRIRODE: Naftaši ulažu u zelenu energiju

Ideje i projekti zelene tranzicije doprinose smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte, kao i poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta. Naftne kompanije i zelena energetika dugo su posmatrane kao suprotstavljene kategorije, ali poslednjih godina ovi energetski giganti ulažu u diverzifikaciju poslovanja i zelenu agendu zbog novih zakonskih regulativa i perspektive energetske transformacije.

Zelena agenda, koju je EU predstavila 2019, predstavlja strategiju koja bi Evropu trebalo da učini klimatski neutralnom do 2050. Projekat se fokusira na doprinos dekarbonizaciji privrede i smanjenju zagađenja vazduha, zemljišta i vode. Kod zelene tranzicije reč je o značajnim promenama povezanim s novom kombinacijom korišćenja energetskih resursa, a ne odricanjem od njih.

NULTA EMISIJA U ATMOSFERU

Veliki igrači u industriji nafte i gasa diverzifikuju svoje energetske portfelje ulaganjem u razvoj obnovljivih izvora energije kao što su vetar, solarna i hidroelektrična energija. Na primer, „Shell“ je mnogo investirao u infrastrukturu za punjenje električnih vozila i projekte obnovljive energije, s ciljem da postane kompanija s neto nultom emisijom do 2050.

Foto: Tanjug AP Rich Pedroncelli

Kompanije poput „TotalEnergies“ ulažu u proizvodnju prirodnog gasa i razvijaju strategije za smanjenje emisije metana. Norveški „Equinor“ ulaže u vetroelektrane, a druge kompanije aktivno investiraju u CCS projekte, odnosno tehnologiju kojom se ugljen-dioksid iz industrijskih procesa skladišti pod zemljom. 

„British Petroleum“ investira u pogone na obnovljive izvore energije koji razdvajaju vodu na vodonik i kiseonik. Ova kompanija ima solarne kapacitete za napajanje više od 600.000 domaćinstava, a između panela pasu ovce i zuje pčele. Italijanski ENI planira da do 2035. dostigne proizvodnju više od 30 GW iz obnovljivih izvora energije.

Kad je reč o Srbiji, NIS prati svetski trend, pa je od 2009. u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji uložio 900 miliona evra. Veliki deo tih investicija realizovan je u Rafineriji nafte u Pančevu, gde je puštanjem u rad kompleksa MHC/DHT 2012. godine omogućena proizvodnja goriva sa sadržajem sumpora manjim od 10 ppm. Radom postrojenja za Duboku preradu, smanjuju se emisije SO2 u Rafineriji za 98,8 odsto, a praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za oko 10 procenata. Ovo postrojenje pušteno je u rad 2020. godine.

MALE ELEKTRANE

Tu je i Aminsko postrojenje kod Elemira, gde način prerade gasa sprečava dospevanje ugljen-dioksida u atmosferu. NIS na benzinskim stanicama razvija I maloprodaju komprimovanog prirodnog gasa, a na osam tih objekata postavljeni su punjači za električne automobile.

Takođe, na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji izgrađene su male elektrane u kojima se toplotna i električna energija proizvodi iz gasa koji je zbog nižeg kvaliteta ranije spaljivan na baklji. NIS je pustio u rad i 45 solarnih fotonaponskih elektrana na svojim benzinskim stanicama u Srbiji, a elektrane su izgrađene i u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“ i na krovovima pet objekata Rafinerije nafte Pančevo.

DRAGOCENO ISKUSTVO, ZNANJE, KADROVI I KAPITAL

Naftne i gasne kompanije neophodne su kao lideri zelene tranzicije. One imaju iskustvo u radu s vladama, zajednicama i drugim kompanijama i majstori su upravljanja velikim projektima.

Procenjuje se da je za energetsku tranziciju potrebno oko 5.800 milijardi dolara svake godine do 2050, a naftne kompanije imaju ogromno iskustvo u prikupljanju kapitala, ali i u optimizaciji troškova i izboru isplativih izvora energije u budućnosti.

Sektor nafte i gasa prenosi 4.000 milijardi dolara godišnje kroz svoje lance snabdevanja, a to je oko četiri odsto globalnog BDP. Ovo znanje dragoceno je za projekte zelene tranzicije koji će zahtevati orkestriranje složenih sistema dobavljača, partnera i imovine. Takođe, naftne kompanije vešte su u prepoznavanju i smanjenju rizika koji su svojstveni velikim projektima.