SVI JE DRŽIMO U FRIŽIDERU, A NE ZNAMO DA MOŽE BITI OTROVNA: Ovo tiho „truje“ organizam!

U svakodnevnoj žurbi, većina nas bez razmišljanja stavlja ostatke hrane u plastične posude ili ih greje u mikrotalasnoj. Međutim, ono što deluje praktično i bezopasno, u stvari može skrivati ozbiljan zdravstveni rizik.

Jedna od najzastupljenijih hemikalija u plastičnim ambalažama je bisfenol A, poznatiji kao BPA – supstanca koja se koristi još od 1960-ih u proizvodnji različitih plastičnih i metalnih materijala, uključujući flaše, posude, pa čak i unutrašnje premaze konzervi i čepova na bocama.

Iako male količine BPA, prema američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA), ne bi trebalo da budu štetne, istraživanja su pokazala da ova hemikalija ipak može imati ozbiljne posledice – posebno za najosetljivije grupe kao što su trudnice, novorođenčad i mala deca. Kod njih, izloženost BPA može uticati na razvoj mozga i prostate, prenosi Krstarica.

Zabrinutost je bila tolika da je FDA 2012. i 2013. godine ažurirala propise i izbacila BPA iz proizvoda za bebe – poput flašica, čaša za piće i posuda za hranu. Ipak, odluka nije bila motivisana bezbednosnim razlozima, već činjenicom da su proizvođači sami počeli da izbacuju ovu hemikaliju iz upotrebe.

shutterstock.com/Prostock-studio

Ali BPA nije problem samo za decu – kod odraslih, istraživanja ukazuju na moguću povezanost između unosa BPA i povišenog krvnog pritiska, a sumnja se i na druge dugoročne posledice.

Zato stručnjaci sa Harvarda i Klinike Mejo savetuju sledeće:

• Izbegavajte konzerve i plastiku kad god je to moguće, a birajte sveže namirnice.
• Nikada ne stavljajte plastične posude u mikrotalasnu ili mašinu za sudove – toplota može da razgradi plastiku i omogući BPA da prodre u hranu.
• Kupujte posude i boce označene kao “BPA free”, ili još bolje – koristite staklene, porculanske ili metalne posude, koje su potpuno bezbedne.

​BONUS VIDEO: