Posebno snažno odjeknule su reči monaha manastira Grigorijata sa Svete Gore, koji su pre nekoliko dana, u godišnjem izdanju ove svetinje pod nazivom Orthodoxos Typos, odbacili ideju patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, pod čijim su okriljem. Njihovo obrazloženje osvetljava ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa:
„Pitanje zajedničkog praznovanja Vaskrsa pravoslavnih i nepravoslavnih hrišćana ima brojne aspekte – teološke, društvene i komercijalne“, navode monasi Grigorijata u svojoj godišnjoj publikaciji, te nastavljaju: “Međutim, ovde se fokusiramo na teološku dimenziju koja opravdava zabrinutost vernika. Ova dimenzija se odnosi na vernost odlukama Prvog vaseljenskog sabora (325. godine), koje nalažu:
1. „Ne praznovati zajedno sa Judejcima.“
2. „Ne praznovati pre prolećne ravnodnevnice.“
Oci Sabora u Nikeji odlučili su, iz duboko teoloških razloga, da Vaskrs treba da se slavi posle prolećne ravnodnevnice, nakon punog meseca koji sledi, i obavezno u nedelju.
Osnovna svrha ovih odredbi jeste da se obezbedi da hrišćani ne praznuju Vaskrs pre ili zajedno sa jevrejskom Pasom, poštujući odnos između Pashalne večere i Hristovog Vaskrsenja, kako je oslikano u Svetom pismu. Ostala pitanja, poput preciznog računanja ravnodnevnice, tehnički su rešena angažovanjem aleksandrijskih astronoma, čiji je cilj bio uspostavljanje stabilnog kalendara koji bi omogućio poštovanje principa „ne zajedno sa Judejcima.“
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Uprkos svesti da su astronomske greške tokom vekova pomerile datum ravnodnevnice, Sveti Oci su ostali pri odluci Prvog vaseljenskog sabora. Sveti Nikodim Atonski navodi:
„Iako su vaseljenski sabori i oci znali za ove greške, radi jedinstva Crkve, nisu želeli da menjaju datum od 21. marta, koji je utvrdio prvi sabor.“
Upravo je to razlog što pravoslavna Crkva nije prihvatila gregorijansku reformu kalendara iz 1582. godine, koja je rešila astronomske nesavršenosti, ali je zanemarila crkvene odredbe Sabora. Ova reforma omogućila je Zapadu da ponekad praznuje Vaskrs pre jevrejske Pashe, što su pravoslavni patrijarsi, poput Jeremije II i Meletija Piga, strogo osudili.
Pitanje zajedničkog praznovanja Vaskrsa postalo je predmet brojnih rasprava u 20. veku, uključujući naučne, teološke i crkvene konferencije. Međutim, dok je u većini slučajeva ovo pitanje smatrano kalendarskim, Panortodoksne konferencije su naglašavale njegovu crkvenu dimenziju.
Svetogorski oci su 1982. godine izrazili jasnu zabrinutost povodom pokušaja da se pronađe zajednički datum za Vaskrs sa nepravoslavnima, navodeći da bi takva inicijativa mogla narušiti jedinstvo Pravoslavne Crkve.
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Svaki budući zajednički praznik Vaskrsa mora se temeljiti na Pashaliji Pravoslavne Crkve, kako je navedeno u saopštenju Vaseljenske Patrijaršije. Jedino ako Zapad odbaci gregorijanski način računanja i povrati se pravoslavnoj tradiciji, zajedničko praznovanje bi bilo prihvatljivo. Ipak, takvo praznovanje može se dogoditi isključivo nakon postizanja potpune dogmatske saglasnosti, uz odbacivanje heretičkih učenja poput Filioque, papskog primata i nepogrešivosti, purgatorijuma i drugih.
Molimo se, prema rečima Svetog Vasilija Velikog, da se nepravoslavni vrate u pravoslavnu crkvu, jer samo tada Vaskrs može biti istinski zajednička Praznik nad praznicima, koji svedoči jedinstvo jedine Svete, Saborne i Apostolske Crkve”, poručuju svetogorskog manastira Grigorijat.
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Dok traje polemika o zajedničkom proslavljanju, pravoslavni vernici suočavaju se sa izazovom očuvanja vere i svetootačkog predanja, kao temelja duhovnog jedinstva. U svetu podela i različitosti, istinsko jedinstvo nije u prilagođavanju, već u povratku čistoti Hristovog učenja. Samo kroz vernost pravoslavlju može se osvetliti put ka prazniku nad praznicima – Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista.
Nakon što je dan „D“ na Atosu prošao mirno, organizacija „Pravoslavlje ili smrt“ oglasila se saopštenjem u kojem zahvaljuje svima koji su se prethodnih dana molili i poručuje da je put spasenja u pobožnosti, bratoljublju, umnožavanju dobra i umanjivanju zla.
Jeromonah Parfenije, iguman manastira Svetog Pavla da je pravi izlaz iz svih nedaća povratak veri i molitvi, a ne materijalističkim rešenjima.
Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Program je okončan dodelom nagrada i priznanja zaslužnim pripadnicima Kopnene vojske.
Tuga i radost su samo osećanja koja će nas pratiti sve dok ne dostignemo smerenje, tvrdi otac Stefan.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
U ovom jevanđelju po Luki, Isus objašnjava svojim učenicima da ne treba da se protive onima koji nisu protiv njih, jer su oni sa njima.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Tuga i radost su samo osećanja koja će nas pratiti sve dok ne dostignemo smerenje, tvrdi otac Stefan.
Pripremite ovu mekanu i mirisnu deliciju uz nekoliko jednostavnih sastojaka – krompir, brašno i malo ljubavi. Recept iz domaće tradicije koji vraća sećanja i unosi toplinu u svaki dom.
Strasti koje dolaze kroz govor nanose veliku štetu duhovnom životu. Mudrost svetih otaca nudi pouke kako bismo izbegli ove opasnosti i sačuvali mir srca.
POGLEDAJTE JOŠ:
MUŠKARAC POVREĐEN U POŽARU U NASELJU ZUCE, ŽENA U KOVINU! Hitno prebačeni na VMA!
DANAS JE ARANĐELOVDAN, CRVENO SLOVO I VELIKA SLAVA U SRBA! Obeležavamo Sabor svetog arhangela Mihaila
HOROSKOP ZA ČETVRTAK 21. NOVEMBAR: Device – danas nije dan za posao! Strelčevi – aspekti su vam dobri, stanje na polju emocija se polako sređuje!