SVET DRHTI OD NOVOG SAVEZA! Moskva i Teheran potpisali sporazum o partnerstvu i to ne bilo kakvom

Sporazum, potpisan 17. januara, sada ide predsedniku Masudu Pezeškijanu na konačni potpis, pošto su Savet čuvara ustava i parlament dali zeleno svetlo.

Međutim, ovaj pakt dobija novu težinu u trenutku kada sukobi između Izraela i Irana ulaze u kritičnu fazu: Izrael je izvršio seriju smrtonosnih udara duboko u iranskoj teritoriji (kod Teherana, Natanz i Fordowa), usmrtio ključne komandante i naučnike i oštetio nuklearne objekte. Iran je odgovorio masovnom raketnom i dronskom ofanzivom na izraelske vojne instalacije i gradove.

Putin balansira između neprijatelja i saveznika

Rusija, sada formalni partner Irana, našla se pred dilemom zbog istovremenog održavanja bliskih odnosa sa Izraelom.

Predsednik Putin apeluje na smirivanje tenzija, kritikujući izraelske vazdušne napade tokom međunarodnih pregovora o nuklearnom programu Irana.

Istovremeno, zahvaljujući ovom paketu, Rusija postaje potencijalni “posrednik” u sukobu, koristeći svoje mostove između sukobljenih strana .

Kako pakt menja rat?

Vojna interoperabilnost – Ruski S‑300 protivraketni sistemi već su isporučeni Iranu, a sporazum predviđa zajedničke vojne vežbe i obaveštajnu razmenu. To bi moglo otežati izraelske udare u budućnosti.

.

Nuklearna saradnja – Moskva je, uz pripremu da ukloni višak iranskog obogaćenog urana, pozicionirana da bude ključna u budućim pregovorima .

Energetski rat – zajednički projekti u gasu i nafti mogu povećati prihode i političku moć Irana i Rusije, a oslabiti zapadne sankcije .

Odbrana bez klauzule učešća – Pakt ne obavezuje Rusiju da interveniše vojnim sredstvima ako Iran bude napadnut, ali daje kredibilitet i političku podršku odlukama da pošalje naoružanje i drugu pomoć iranu.

Sukob eskalira, svet drhti

Iran je već istakao da neće širiti sukob, ali da će nastaviti uzvratne napade na Izrael sve dok vlada u Tel Avivu prestane sa udarima po iranskoj teritoriji.

Tramp zagovara mogućnost Putinovog posredništva i mirovne inicijative, ali Izrael čini posredovanje bilo koga teškim jer vrši sve jače udare na Teheran.

Globalne ekonomije strahuju jer cene nafte rastu i jedino što sprečava Iran da zatvori izlaze kroz Ormuzki moreuz i time 20 procenata nafte na svetskom tržištu je činjenica da Iran takođe ima rafinerije, ali Izrael preti da ih uništi. Onog trenutka kada bi Izrael uništio iranske rafinerije nestao bi svaki razlog za Iran da ne uvede blokadu Ormuza. To bi, po procenama svetskih ekonomista podiglo cenu nafte na preko 300 dolara po barelu i bacilo većinu svetskih ekonomija u haos.