Dok se nebo iznad manastira Mileševe presijava blagodaću Duhova, jedan od najsvetlijih i najznačajnijih događaja u savremenoj crkvenoj istoriji postao je stvarnost – sveta ruka Svetog Save svečano je dočekana i vraćena u svoj drevni duhovni dom, mileševsku svetinju. Ovaj povratak nije samo fizičko vraćanje moštiju, već duboko duhovno proživljavanje i osveženje vere, nade i jedinstva koje nam je veliki osnivač Srpske pravoslavne crkve ostavio u amanet.
Nakon što je božanstvena relikvija boravila u hramu Svetog Save na Vračaru u Beogradu, od samog Spasovdana do praznika Duhova, krenula je povratkom ka manastiru Mileševi, gde je vekovima počivala i gde njen blagoslov iznova i iznova isceljuje i osnažuje srpski narod. Na kapiji manastira, u svetlosti zore i pod blagoslovom nebeskim, mitropolit mileševski Atanasije dočekao je ruku Svetog Save sa monaštvom i sveštenstvom, u molitvenom zajedništvu koje je ispunilo prostor tihim i uzvišenim šapatom duše.
Mitropolit mileševski Atanasije, koji s ljubavlju i velikom odgovornošću nosi pastirski štap ove svete eparhije, blagoslovio je sabrane i svečano prenio mošti Svetog Save u saborni hram Vaznesenja Hristovog, vraćajući ih na mesto gde je svetitelj nekada počivao. Njegove reči nisu bile samo protokol, već duboka pastirska pouka, iz koje je odzvanjala istina večne Crkve i životvorna nada:
– Crkva se obnavlja, kako spolja tako i iznutra – rekao je vladika mileševski Atanasije i dodao:
– Evo spolja se obnavlja, vidimo, tako što naši pokrovitelji nam se vraćaju i čvršće utvrđuju vezu sa nama. Sveti otac naš Sava, svetitelj srpski i svepravoslavni, srpski u tom smislu što je potekao iz srpskog roda, srpski rod ga je rodio, a on postoji za celu Crkvu Hristovu, za sav rod ljudski, eto, on nam se vratio.
U ovoj molitvenoj radosti, prisutni su osetili da je prisustvo moštiju Svetog Save više od sveta znamen – to je obećanje Božje prisutnosti među nama, zagrljaj koji leči, vodi i uči.
– Mi se molimo Svetitelju da nam da mudrosti da možemo razumeti Božanski promisao, da ga možemo pratiti, da se možemo uklopiti u njega svojim životom i svojim načinom razmišljanja, i preporučujemo sebe uvek pod zagrljaj svete ruke Svetog Save – dodao je Njegovo Visokopreosveštenstvo.
U zajedničkoj molitvi, uz miris tamjana i treperenje sveća, sabrani narod prilazio je da celiva mošti Svetog Save, sa molitvama za sav srpski rod i sve hrišćane, čineći vidljivom nevidljivu nit duhovne povezanosti koja traje vekovima.
– Molimo se sada da nam Bog, molitvama Svetoga Save, i svih drugih svetitelja srpskih, da oproštaj naših pogrešaka, da nam da ispravljenje života, da nas Gospod utvrdi, učvrsti, na putu spasenja, zajedno sa svima našim svetima – poručio je mitropolit Atanasije, podsećajući da su svetitelji naši neumorni zagovornici i putokazi ka neprolaznoj svetlosti Carstva nebeskog.
Ovaj svečani događaj, vraćanje ruke Svetog Save u Mileševu, nije samo liturgijska svečanost – to je duhovni obnoviteljski dah koji poziva svakog hrišćanina da se ponovo oslobodi tereta svakodnevnice i da, pod okriljem svetiteljeve ruke, hrabro i odlučno korača putem vere, ljubavi i spasenja.
Neka nas blagoslov sveta ruke Svetog Save prati, podsećajući nas da smo svi pozvani da budemo nosioci njegove svetlosti, da živimo u njegovoj mudrosti i uvek sa njim koračamo – ka Bogu, jedinstvu i večnom životu.
Leva ruka Svetog Save svečano je dočekana dan uoči velikog praznika i gradske slave – Spasovdana.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Jedini sačuvani deo svetih moštiju prvog srpskog arhiepiskopa, netruležna ruka Svetog Save, ostaje u Hramu Svetog Save do 8. juna 2025.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
U dugačkom redu, strpljivo i sa molitvom na usnama, žitelji prestolnice, ali i bogoljubive duše iz svih srpskih krajeva.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Sabran narod, reč mitropolita Ilariona, večernje bogosluženje i litija oko hrama Svete Trojice učinili su da Negotin, uoči hramovne slave, postane svedok živog susreta neba i zemlje.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
On je istakao da krštenje označava početak njihovog života u crkvi i da se tom činu raduju ne samo ljudi na zemlji već i nebo, i anđeli, i svetitelji Božji, saopštili su iz SPC.
Na Nedelju Silaska Svetoga Duha na apostole, sedme nedelje po Vaskrsu, Sveti Teofan Zatvornik, piše o večnoj istini o spasenju, veri i nerazdeljnom jedinstvu Oca, Sina i Duha Svetoga.
Bez obzira na trenutnu situaciju, Kosovo i Metohija ostaće srpsko zauvek.
Tražimo da pre nego što se vratimo u prah iz koga smo sazidani, dobijemo priliku da se pokajemo, da se vratimo u naručje Oca.
Naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve.
Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja.
Naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Četvorodnevni simpozijum u Vatikanu obeležio 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora: papa Lav XIV pozivao na jedinstvo i sinodalnost svih hrišćana, dok pravoslavni glasovi upozoravaju na opasnosti relativizacije vere i gubitka svetootačkog nasleđa.
POGLEDAJTE JOŠ:
VUČIĆ DANAS SA BRISOM ROKFEJEM! Važan sastanak sa Francuskim političarom u 10 časova u Predsedništvu
Evo kakvo nas vreme danas očekuje: Naoružajte se strpljenjem, trebaće vam
KOMARCI PRENOSE OPASAN VIRUS! U Italiji ima mrtvih, Beograd potvrđuje prisustvo!