Period tranzicije vlasti u Americi i pripreme za preuzimanje dužnosti predsednika već implicira čitav niz tektonskih promena i pravila igre koje će definitivno uneti novu dinamiku kako po pitanju unutrašnje tako i spoljne politike najmoćnije svetske sile.
Za razliku od prvog mandata, Tramp i njegov tim su se duži vremenski period pripremali za preuzimanje vlasti i realizaciju nove doktrine koja se bazira na vrednosnim principima i promenama, ali i naravno potpuno drugačijoj ulozi Amerike po pitanju globalne bezbednosti i ekonomije.
Ovoga puta čitav niz think-thank organizacija, političkih paktova i pojedinaca su pripremali strategiju da MAGA (Make America great again) platforma zaživi u punom kapacitetu. Tramp je posle pobede na izborima i osvajanja većine u Kongresu i Senatu prionuo na posao, homogenizovao i ujedinio stranku i pripremio je za posao koji treba obaviti u naredne četiri godine.
POVRATAK TRADICIONALNIM VREDNOSTIMA
Tramp, kao i očigledna većina Amerikanaca žele Ameriku da vrate tradicionalnim vrednostima bez nametanja i oktroisanja bilo kakve agende i politike kvota koja je do sada bila na snazi i, iako još nije stupio na dužnost, vide se i prvi rezultati. I to pokazuje da su građani Amerike to jedva i čekali, a siguran sam i veći deo sveta. Shvatili su to i u samoj Demokratskoj stranci znajući da ako žele da obnove svoj uticaj moraju da naprave otklon od radikalnih, kvaziprogresivnih ideja i politika.
Jedan od potencijalnih kandidata za novog lidera Demokratske stranke, iskusni Rahm Emanuel je „woke“ kulturu objasnio u samo dve rečenice: „Kada policija dođe kod vas, više vam ne čitaju ni Mirandina prava.“ Ne trebaju im dokazi da je ono što ste rekli ili uradili zaista protivzakonito i društveno loše. Samo treba da budu uvređeni – ili tvrde da jesu – a vi ste krivi.
PRVI TEST U KONGRESU
Prvi test je bio nedavni izbor predsedavajućeg Kongresa Majka Džonsona, koji je izabran i pored toga što jedan broj konzervativnih republikanaca nije bio zadovoljan njegovim radom i izrazio rezervu po pitanju njegovog izbora.
Ključna kadrovska rešenja su pažljivo pripremljena i već teče proces koji treba da rezultira njihovim prihvatanjem u Senatu.
Najava nove spoljnopolitičke doktrine i očekivanja da njegovo kombinovanje primene Monroove doktrine i Reganove „Do mira putem snage“ da brze rezultate po pitanju globalne bezbednosti već se naziru s obzirom na to da je došlo do dugoočekivanog primirja između Države Izrael i palestinskog Hamasa, koji su uz posredništvo Amerike, Katara i Egipta uspeli da naprave značajan sporazum.
Treba napomenuti da je u tim pregovorima važnu ulogu imao Džim Vitkof, koji će uskoro i zvanično postati specijalni izaslanik predsednika Trampa za Bliski istok. Ova vest je ohrabrujuća i treba očekivati da Avramovi sporazumi koji su potpisani pod pokroviteljstvom Trampa 2020. između Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina dobiju novu dinamiku, uključe još država i na taj način se stvore uslovi za dugoročnu stabilnost i mir u ovom delu sveta.
Tramp je i u svom prvom mandatu snažno insistirao da saveznici, članice NATO povećaju izdvajanja za odbranu i naoružanje svestan nadolazećih geopolitičkih i geostrateških promena.
Strategiju „štita i mača“ za širenje uticaja i zaštitu geostrateških interesa Amerika je već dosta puta primenila. Primeri za to su aneksija Teksasa, stavljanje Kalifornije pod pun američki suverenitet, kupovina Aljaske, Lujzijane od Francuza, a ne treba zaboraviti da je predsednik Truman ponudio Danskoj 1946. 100 miliona dolara za Grenland.
LITIJUMSKI TROUGAO
Nije slučajno što će Tramp insistirati na kontroli Panamskog kanala koju su prepustili 1999. i gde Kina poseduje dve strateške luke, a u toku je izgradnja najveće luke Čankai u Peruu, u koju Kina ulaže preko tri milijarde dolara. Ne treba zaboraviti ni kinesko prisustvo u zemljama „litijumskog trougla“ (Argentina, Bolivija, Čile).
Kina u američkom dvorištu
Sigurno je da će Tramp biti odlučan u svojoj nameri da osigura Americi poziciju najveće svetske sile koja je prilično ugrožena širenjem kineskog uticaja koji se danas prostire i na prostorima koji su do pre samo nekoliko godina nazivani „američkim dvorištem“ kao što su Srednja i Latinska Amerika.
Ako se ima u vidu kinesko prisustvo i ogroman uticaj u Africi i da Kina kontroliše ogromne rezerve i potencijale kritičnih sirovina, a pokazuje interes za širenje tog uticaja, jasno je da Amerika mora da ima odgovor i da ovo nije pitanje ekonomske utakmice i prestiža, već šire geostrateške borbe gde ne sme da dozvoli sebi da zaostane u bilo kom pogledu, a posebno u oblastima energetike, proizvodnje čipova, novih tehnologija i naravno odbrambene industrije gde je još neprikosnovena, ali koja neminovno zavisi od stabilnih rezervi i snabdevanja kritičnim sirovinama i mineralima.
Na kraju, ali ne najmanje važno, Tramp je u svoju agendu na visoko mesto postavio pitanje vrednosti, ljudskih i ekonomskih sloboda i borbu protiv tzv. „woke“ kulture. To je možda i jedan od ključnih razloga što je njegova pobeda bila tako ubedljiva u novembru.
Siguran sam da je predsednik Tramp upravo lider koji celom svetu može da donese više sigurnosti i slobode, međusobne saradnje i poštovanja međunarodnih principa i prava koji su vremenom suspendovani iz međunarodne politike i međunarodnih odnosa.
GRENLAND I PANAMSKI KANAL
Ne treba sumnjati u Trampovu odlučnost, ali i kapacitet nove administracije po pitanju rata u Ukrajini, Grenlanda i Panamskog kanala. U tom smislu sigurno će se i dalje voditi instinktom poslovnog čoveka koji želi da završi započete poslove i da u najkraćem roku dođe do rešenja koje će zaustaviti haos u kojem se svet nalazi.
Iako su mnogi bili zaprepašćeni njegovim izjavama oko Grenlanda i Panamskog kanala, objektivno gledajući, njegova ideja da primeni Monroovu doktrinu je sasvim logična imajući u vidu činjenicu da globalni politički, bezbednosni i ekonomski uticaj zapadnog, transantlantskog sveta rapidno slabi u poslednjih 20 godina, a da se od Amerike upravo očekuje da sistem i vrednosti tog sveta zaštiti.
POGLEDAJTE JOŠ:
Povratak pragmatizma iz ere Hladnog rata
IZAŠAO NA PUŠ PAUZU, A ONDA JE NASTALA DRAMA: Muškarac skočio na spoljni deo voza koji je jurio 300km/h
ISPLIVALI RANI RADOVI ENE ČOLIĆ: U akciji sa DVA MUŠKARCA, jedan je stegao za vilicu – VOLI GRUBO (ŠOK-FOTO)