Vesti dana

SVE JE POČELO KAO SLOBODA, A ZAVRŠILO SE KAO ROBIJA: Tamna strana rada od kuće!

Kada su se kancelarije zatvorile tokom pandemije, rad od kuće delovao je kao ostvarenje sna – bez gužve u prevozu, bez dosadnih sastanaka uživo, sa slobodom da radimo u pidžami i na sopstvenom kauču. Ali nekoliko godina kasnije, mnogi se pitaju: da li smo zaista postali slobodniji, ili smo samo zamenili zidove kancelarije zidovima sopstvenog stana?

Granice koje su se izgubile

Foto: Shutterstock/Maria Markevich

Rad u pidžami kao nova normalnost

Rad od kuće obećavao je balans između posla i privatnog života, ali granice su se brzo istopile. Laptop više nije samo alat – on je postao centar života. Telefoni zvone i posle ponoći, mejlovi stižu i vikendom, a „pauza za ručak“ često se pretvara u kratko ustajanje do frižidera. Umesto fleksibilnosti, mnogi zaposleni osećaju stalnu dostupnost i iscrpljenost.

Psiholozi primećuju da rad od kuće donosi novu vrstu zamora: mentalnu iscrpljenost bez fizičkog pomeranja. Dani se stapaju, a osećaj „kraja radnog vremena“ gotovo nestaje. Ljudi rade više nego ikada, ali bez stvarnog osećaja produktivnosti.

Samoća, teskoba i digitalni nadzor

Nekada je posao bio i društveni prostor. Razmena ideja, razgovori uz kafu, neplanirani trenuci u hodniku – sve je to nestalo. Mnogi zaposleni sada govore o osećaju izolovanosti, o tišini koja ne prija.

Uz to, u mnogim kompanijama pojavljuje se i digitalni nadzor: softveri koji prate pokrete miša, vreme provedeno na ekranu, broj mejlova koje pošaljete. Sloboda rada od kuće sve više liči na iluziju – „nova normalnost“ koja ne dopušta predah.

Između slobode i kontrole

Rad od kuće je svakako promenio način na koji doživljavamo posao. Mnogi ga i dalje vide kao priliku da organizuju vreme po sopstvenoj meri, ali sve više stručnjaka upozorava: ako se ne uspostave jasne granice, „nova normalnost“ lako postaje novi zatvor.

Izgleda da odgovor ne leži u mestu gde radimo – već u tome koliko slobode zaista imamo nad sopstvenim vremenom.

BOnus video: