Pravoslavci širom sveta 12. aprila slave Vaskrs – dan kad je vaskrsao Isus Hristos.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je razapet u petak na Golgoti kod Jerusalima, a njegovo telo potom je skinuto sa krsta i položeno u grob u vrtu Josifa iz Arimateje.
Grob je bio zatvoren velikim kamenom i obezbeđen stražom. Subotu je, prema verovanju, proveo u grobu, dok je trećeg dana, u nedelju u ranim jutarnjim časovima, vaskrsao.
U trenutku vaskrsenja, kako se navodi u Jevanđeljima, dogodio se snažan zemljotres, a anđeo je sišao na grob i odvalio kamen. Stražari koji su ga čuvali, uplašeni prizorom, pali su na zemlju, dok je Hristos vaskrsao.
Kada su žene mironosice, među kojima i Marija Magdalena, došle da pomažu telo mirisima, zatekle su prazan grob.
Anđeo, u narodu poznat kao Beli anđeo, im je rekao: „Ne bojte se jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade kao što je kazao…“
Krenuvši da o ovom događaju obaveste apostole, žene su uz put srele Hrista, koji ih je pozdravio rečima: „Zdravo“, nakon čega su mu se poklonile.
Tada im Hristos reče: „Ne bojte se. Idite javite braći mojoj i neka idu u Galileju i tamo će me videti.“
Ubrzo zatim, apostoli Petar i Jovan došli su do groba i videli da je prazan.
Istog dana uveče, Hristos se javio svojim učenicima koji su bili okupljeni iza zatvorenih vrata.
Prema predanju, obratio im se rečima: „Mir vam“, pokazao im rane na rukama, nogama i rebru, a zatim i jeo pred njima kako bi ih uverio u stvarnost vaskrsenja.
– Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama da sve treba da se izvrši kao što je za mene napisano.
U hrišćanskom učenju, ovaj događaj označava pobedu života nad smrću i temelj je vere u večni život. Zbog toga se svaka nedelja u godini posmatra kao podsećanje na vaskrsenje i naziva se Malim Vaskrsom.
Vaskrs spada u pokretne praznike i određuje se u odnosu na jevrejsku Pashu. Slavi se u prvu nedelju posle punog meseca koji dolazi nakon prolećne ravnodnevnice, ali ne pre nje.
Za ovaj praznik vezani su i brojni običaji, među kojima je najrasprostranjenije darivanje obojenih jaja.
Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
POGLEDAJTE JOŠ:
„OPOZICIJA UZ PODRŠKU MEDIJA POKUŠAVA DA POLITIZUJE NESREĆAN DOGAĐAJ“ Opštinski odbor SNS Obrenovac: Požurili da napadnu i okrive vlast za požar na Starom mlinu
Ovo je stravičan motiv ubistva Boksera: Otkriveno šta se tačno desilo, horor
ZNATE LI KO SU ADEMOVIĆ AHMED I SELIMOVIĆ DESIMIR? Romi koji su krvarili za Srbiju dobili počast kakvu zaslužuju! (FOTO)