Srpska pravoslavna crkva 10. aprila obeležava Veliki petak kao najtužniji dan u hrišćanskom kalendaru, posvećen sećanju na stradanje i smrt Isusa Hrista na krstu, koju vernici doživljavaju kao žrtvu za spasenje čovečanstva.
Prema hrišćanskom predanju, događaji koji su prethodili raspeću odvijali su se u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, kada je Hristos bio izložen mučenju i poniženju.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Uoči praznika Pashe postojao je običaj da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je narodu ponudio izbor između Isusa i Varave, razbojnika poznatog po nasilju. Međutim, okupljena masa, podstaknuta verskim starešinama, zatražila je oslobađanje Varave, dok je za Hrista tražila najstrožu kaznu – raspeće.
Nakon presude, Hristu je na glavu stavljen venac od trnja, a na pleća težak krst koji je nosio do mesta pogubljenja, putem koji se i danas naziva Ulica bola.
Na tom putu bio je izložen porugama i uvredama, a prema predanju, pomogao mu je Simon iz Kirineje, koji je poneo krst zajedno s njim.
Na brdu Golgota podignuta su tri krsta, a Isus Hristos je razapet između dvojice razbojnika. Uprkos stradanju, u trenucima umiranja uputio je molitvu za svoje mučitelje, tražeći oproštaj za njih.
„Oče, oprosti im, ne znaju šta rade“.
Njegova smrt, prema verovanju, bila je praćena neobičnim pojavama u prirodi – pomračenjem, potresom i drugim znakovima koji su ostavili snažan utisak na prisutne.
„Kad je, oko tri sata po podne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale“.
Među onima koji su ostali pod krstom bili su Bogorodica, apostol Jovan i Marija Magdalena, kao i još nekoliko žena. Posle smrti, telo Isusa Hrista zatražio je Josif iz Arimateje, koji je od Pilata dobio dozvolu da ga sahrani pre početka subote.
Telo je položeno u grob uklesan u steni, a ulaz zatvoren velikim kamenom, dok su stražari postavljeni da ga čuvaju.
Veliki petak u pravoslavlju protiče u znaku strogog posta, molitve i tišine. Tog dana se ne obavljaju slavlja, a u crkvama ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima, što dodatno naglašava atmosferu žalosti i sabranosti koja traje sve do Vaskrsa.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u utorak treće sedmice po Vaskrsu ukazuje da vera koja se oslanja na ljudsku pamet, a ne na Božiju istinu, vodi u jeres, obmanu i propast – i pojedinca i zajednice.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Grigorije S. Deboljski u svom delu „Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve“ sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
POGLEDAJTE JOŠ:
MARINA RAGUŠ POSLALA MOĆNU PORUKU NAKON SEDNICE GLAVNOG ODBORA SNS: Vreme za široki društveni dijalog o spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije!
PLAN RAZVOJA I POLITIČKA STABILNOST: Izbori, strategija i borba za budućnost
PRAVILA POSTA NA VELIKI PETAK! Šta je dozvoljeno jesti, a šta nikako ne bi trebalo da se nađe na trpezi