STRAŠNOG GLADIJATORA LIJA JE POBEDIO, ALI JE ZA HRISTA STRADAO: Danas slavimo Svetog mučenika Nestora

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika Nestora, učenika Svetog Dimitrija, čiji smo dan slavili juče.

U vreme Svetog Nestora car Maksimijan organizovao je razne igre kako bi uveseljavao za narod.

Car Maksimilijan (240-310) uživao je u gladijatorskim borbama, a njegov ljubimac bio je nepobedivi džin – gladijator Lije. Lije je svaki dan izazivao ljude na megdan i ubijao ih. Car je na njegove borbe napravio pozorište na stubovima na kojima su bila pobodena koplja na koje bi gladijator bacao svakoga koga bi pobedio. Okolo je stajao car sa neznabožačkim narodom i svi zajedno su uživali u onome što je Lije radi.

Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da Liju izađe na megdan.

Prethodno je otišao u tamnicu kod Svetog Dimitrija po blagoslov. Sveti Dimitrije ga blagoslovi, prekrsti ga znamenjem krsta na čelu i na prsima, i proreče mu: „Lija ćeš pobediti, ali ćeš za Hrista postradati.“

„Mladi Nestor izađe Liju na megdan. Beše prisutan car sa mnoštvom naroda; i svi žaljahu mladoga Nestora, što će poginuti od borbe sa Lijem. No Nestor se prekrsti i reče: „Bože Dimitrijev, pomozi mi!“ I s Božjom pomoći savlada Nestor Lija, obori ga i gurnu na oštra koplja, gde teški džin brzo nađe smrt“, piše u žitijama.

Tada je narod počeo da kliče: „Veliki je Bog Dimitrijev!“ Ovo je cara veoma naljutilo, ali i rastužilo jer je ubijen njegov ljubimac, pa sav gnev usmeri ka Nestoru i Dimitriju. Naredio je da Nestora poseku mačem, a Dimitrija su u tamnici izboli kopljima i to usred molitve. 

Sveti Nestor preselio se u Carstvo nebesko 306. godine.

Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko… Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.

Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu liturgiju, koja je bila duga za docnije hrišćane, te su je skraćivati Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust. Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.

Sveti Teofan naglašava da su dela uvek odraz stanja srca. Ako srce nije u potpunosti okrenuto Bogu, naša dela neće odražavati njegovu volju. Reči koje izgovaramo moraju biti u skladu s onim što stvarno osećamo i činimo. Ako u srcu zaista verujemo da je Bog naš Gospod, onda će to biti očigledno u svim našim postupcima. Verovanje u Boga podrazumeva spremnost da se živimo u skladu sa njegovim zapovestima. Sveti Teofan nas podseća da nije dovoljno samo izgovarati Božje ime, već da to mora biti iskreno, iz dubine srca.

Arijanci su najpre pokušali dva svetitelja da potplate, ali kada su oni to odbili s prezrenjem, osuđeni su na smrt.