STOP BAHATIM TRGOVCIMA I BEZOBRAZNIM MARŽAMA! VUČIĆEV RAT PLJAČKAŠIMA NARODA!

Država ulazi u obračun s bahatim trgovcima. Već u septembru biće ograničene profitne marže trgovinskim lancima, što će rezultirati umanjenjem cena prehrambenih proizvoda do čak 20 odsto. Na taj način se staje na put praksi da određeni proizvodi budu jeftiniji u Nemačkoj ili Italiji nego u Srbiji, gde su daleko niže plate.

Nove mere, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, donose se kako bi građani osetili finansijsko olakšanje u svakodnevnom životu.

IZVRDAVALI

– Mi smo uzeli modele i Mađarske i Rumunije i Severne Makedonije, sagledali sve njihove aktivnosti, sve to što su radili u prethodnom periodu, da vidimo kako da spustimo cene, ali najvećeg dela proizvoda, ne pojedinih proizvoda, jer sad ću da vam otkrijem kojim su se trikovima trgovci služili. Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda. Oni podignu svoju maržu i podignu cene svih drugih proizvoda i na tome nadomeste svoj profit. I mi nemamo ništa protiv da veliki trgovinski lanci u našoj zemlji zarađuju dobro. I srećni smo zbog toga. Uredno plaćaju porez, hvala im na tome, to su njihove obaveze, ali imam protiv da oni budu prebogati i da zarađuju previše, kao i naše banke, a da naš narod mora da plaća cenu. Sad ne pričamo o drugim cenama koje su niže u odnosu na evropske cene, ali kod nas cena hrane i bezalkoholnih pića je na nivou 95 odsto prosečnih cena EU. To apsolutno ne sme, ne može i ne može da se dogodi – objasnio je Vučić.

On je dodao da niti su u Srbiji cene struje i cena gasa kao što su u evropskim zemljama niti transportne usluge niti su im plate na nivou evropskih.

– A znate li kolike su marže? Od 32 do 45,2 odsto. Neki su ušli s maržom od svega 18 odsto, poput nemačkog „Lidla“. A onda su te marže dramatično povećali gotovo duplo. Kažu da su neki proizvodi iz tih stranih trgovinskih lanaca i jeftiniji u nekim drugim zemljama EU. Zato što smo se mi ponašali kao dobri domaćini i nije bilo dovoljno brige po tom pitanju, ako smo nekoliko akcija sprovodili, oni bi pronalazili načine kako da nas prevare. Sad to više neće biti moguće. Ograničićemo im profitnu maržu i verujem da će rezultat biti ukupno smanjenje cena, ali ne po jedinstvenim proizvodima. To će biti hiljade proizvoda. Imaćemo desetine grupa proizvoda gde im nećemo dati da izvlače ono što im se sviđa i ono što im se ne sviđa.

JOGURT KAO PRIMER

Predsednik je naveo i jedan primer:

– Jedan jogurt je 82,85 dinara, dakle fakturna cena je 95,98. Proizvođaču ostaje oko šest dinara, a trgovcu ostaje 70-75 dinara. Nema baš mnogo smisla, a oni zarade i više. Osim ovoga, donosimo mere o ograničavanju marži, kategorija proizvoda, bezalkoholnih pića, prerade voća i povrća, sveže i prerađeno meso, riba. Na sve idemo. Ograničićemo maržu u trgovini na malo, na 20-22 odsto. Zaštitićemo i proizvođače i krajnje potrošače. Moramo da menjamo i zakon do oktobra 2025.

Kako će se sniziti cene

– mere o ograničenju marži u trgovini na malo na od 20 do 22 odsto

– mere o svežem i prerađenom mesu, ribi…

Kako ucenjuju dobavljače

– moraju da plate policu ako žele da budu vidljivi

– čuvarina mora da se plati unapred

– pomera se rok isplate robe

Vučević: Mera za paket solidarnosti

Prema rečima Miloša Vučevića, predsednika SNS i savetnika predsednika Republike za regionalna pitanja, ovo je, uz najbolju kreditnu šemu za kupovinu stana, i osnivanja Alimentacionog fonda, treća mera koja zaokružuje paket solidarnosti prema svim građanima.

– Trgovci tu cenu formiraju potpuno suprotno od onoga kako prikazuju. Oni imaju i tzv. vanfakturne rabove, a to je da veliki lanci proizvođačima kažu da ako hoće da budu na lecima, moraju da dobiju popust još 10 odsto. A naravno da mali proizvođači moraju da ih finansiraju i da ih čekaju 180 dana da bi im bilo plaćeno ono što je veliki trgovinski lanac kupio – naveo je Vučević.

Spasojević: I stimulacije i pretnje

Toplica Spasojević, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, rekao je da nije lak zadatak doskočiti visokim maržama jer imamo nivo cena koji je skoro 95 odsto evropskih cena u našim prodavnicama, bez obzira što su troškovi manipulacije rada, struje, vode, grejanja mnogo niži nego u Evropi.

– Na neki način su se naši distributeri i maloprodavci navikli na te više cene i tako nastavljaju da rade. Sigurno da možemo da učinimo nešto na najvažnijim proizvodima za stanovništvo i da se ograniče marže – rekao je Spasojević u Dnevniku RTS.

Kao jedan od načina naveo je primer farmaceutike, gde su ograničene marže za najveći broj proizvoda na 10 odsto i to funkcioniše godinama.

– Drugi je da se stimulacijom i pretnjama na neki način svedu na ono što je primereno našim ekonomskim uslovima. Mislim da će većina partnera s kojima sarađujemo napraviti neke ustupke i da je to moguće – dodao je Spasojević.

Miletić: Ekstraprofitere dovesti u red

Politički analitičar i doktor ekonomskih nauka Dejan Miletić ocenjuje kao dobru i važnu vest da će se država fokusirati na poboljšanje standarda prosečnog građanina.

– To u ovom slučaju znači dodatno uređenje tržišnih uslova i pritisak na ekstraprofitere, kao što je to slučaj s velikim trgovinskim lancima, dobavljačima, ali i bankama. Ogromne marže u maloprodaji i izuzetno visoke cene bankarskih usluga predstavljaju direktan udar na džepove potrošača. Ovo se posebno zapaža kao problem kada se analizira situacija u regionu i razlike koje se prave na štetu naših građana. Takve mere vraćaju poverenje građana u institucije i podstiču potrošnju. Pokazalo se da bez snažne države dolazi do formiranja oligopola i direktnog udara na džepove građana, što se ne sme dozvoliti – navodi Miletić.

Temeljna umesto blic akcije

Komentarišući mere koje će dovesti do zaustavljanja rasta cena osnovnih životnih namirnica, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević istakla je da to neće biti blic akcije, već nešto temeljnije. Dodala je da će biti mera koja će biti uvedena podzakonskim aktima, ali da će se raditi i na izmenama postojećih i usvajanju novog zakona. Ona je istakla da u nizu uzročnika postojećih cena u našim trgovinskim lancima trgovci nisu jedini i da su tu i distributeri i uvoznici, ali i neki proizvođači.

Politički analitičar Darko Obradović ističe da je bilo vreme da država sprovede efikasnu intervenciju u jednom kartelizovanom tržištu koje ne uvažava interese građana Srbije i podriva našu društveno-ekonomsku bezbednost:

– Mere koje je najavio predsednik Vučić doprineće fer tržišnoj utakmici, koristiće svim građanima Srbije i predstavljaju evropsku praksu kada je reč o ekonomskoj politici. Cene u supermarketima nisu posledica tržišta i zbog toga zarade ne mogu da ih isprate, ovom intervencijom potrošačka korpa svih građana biće proporcionalna njihovoj zaradi. U Evropskoj uniji na troškove hrane odlazi 16,9 odsto mesečne zarade, dok u Srbiji svi znamo koliko skupo plaćamo osnovnu potrošačku korpu. Zato treba aplaudirati merama koje je najavio predsednik Vučić jer na takav način država će da zaštiti sve građane od bahatosti prodajnih lanaca i očuvati ekonomsko slobodno tržište.

uporedne cene u Srbiji i zemljama EU

Srbija – Nemačka

proizvod Srbija (dinari) Nemačka (evro)

mleko (1 l) 130 1,20

hleb (1 kg) 90 1,50

so (1 kg) 70 0,60 0,80

pirinač (1 kg) 250 2,00

jaja (10 kom) 180 3,00

pileće meso (1 kg) 320 5,00

juneće meso (1 kg) 1.250 10,00

svinjsko meso (1 kg) 1.300 9,00

deterdžent (1 l) 300 2,50

pasta za zube 250 1,50

nutela 750 grama 1.000 3

Srbija – Italija

Proizvod Srbija (dinari) Italija (evro)

svinjska leđa s kostima 700 7

čokolada milka 220 (85 grama) 1,2 (100 grama)

deterdžent 5 kg 1.500 20

čokolada milka 300 grama 550 3

jaja 10 komada 230 2,5

dezodorans dav 450 2,99 do 3,50

vakuumirano suvo meso 500-900 2,5 do 4,25

Srbija – Holandija

Proizvod Srbija (dinari) Holandija (evro)

banane kilogram 230 1,8

mleko litar 150-200 1,3

čokolada 100 grama 200 1

šampon 500-700 3

regeneratori za kosu 500-700 3