STEFAN NEMANJA JE BIO HEDONISTA: Na jelovniku jegulja iz Atlantika, posuđe iz Italije! Šta smo otkrili u trećoj epizodi „Izgubljeni gradovi Balkana“

U trećoj epizodi serijala „Izgubljeni gradovi Balkana“, produkcije „Medijska mreža“, gledaoci su po prvi put svedočili mestu na kojem je nastala Srbija- zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji imali su prilike da vide kako je nekad izgledao slavni grad Ras!

Na televiziji Euronews Srbija, sinoć u 20.30, prikazana je epizoda posvećena celoj oblasti Ras i istoimenom utvrđenju, koji se, prema istorijskim podacima, smatraju kolevkom naše državnosti. 

– Ovu epozodu morate pogledati, jer putujemo u srce srpske istorije, u okolinu Novog Pazara, idemo u potragu za mestom odakle su vladali Nemanjići, osnivači srpske države – kaže na početku emisije dr Adam Crnobrnja, arholog i saradnik na ovom serijalu. 

I zaista, ovu epizodu morate pogledati- ne samo zbog rekonstrukcije nekadašnje prestonice države, od koje danas postoje samo skromni ostaci zidina i kula, već zato što u pola sata dobijate istoriju Nemanjića u malom, plus koji su i zašto objekati u okolini bili važni za njihovu dinastiju. 

Prvo mesto odakle je krenula ekipa je Crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Zašto? Prema rečima arehologa Vladana Vidosavljevića iz muzeja „Ras“, sagovornika u ovoj emisiji, ova crkva ima nemerljiv značaj za srpsku istoriju.

Foto: medijska mreža

Ne samo da je ona najstariji spomenik srpskog crkvenog graditeljstva, već je u njoj Stefan Nemanja, rodonačlenik dinastije Nemanjića, miropomazan (drugi put kršten, primio je pravoslavnu veru). 

– Na ovom mestu je odlučio i da se zamonaši na Blagovesti 1196. godine. Dobija ime Simeon, supruga Ana (koja se takođe zamonašila)  dobija ime Anastasija. Ovde su kršetana njihova deca, jer je najverovatnije njihov dvor bio udaljen pet kilometara odavde, u selu Deževa- kaže Vidosavljević. 

Foto: medijska mreža

U selu Deževa nalaze se ostaci crkve, mali deo zidina, gde je kralj Dragutin predavo vlast bratu Milutinu, a nedaleko od ovog je i selo u kome se prema predanju rodio Sveti Sava. 

Ekipa se dalje zaputila u srednjovekovno Trgovište- mesto gde se nekad nalazio srednjovekovni trg, gde se trgovalo, a od čega su danas ostali tek skromni ostaci. 

– Pored toga što ćemo dobiti utvrđenje (snimak utvrđenja), prvi put ćemo dobiti snimljen jedan srednjovekovni srpski trg- kazao je areholog Nenad Jončić, saradnik na ovom serijalu. 

Foto: medijska mreža

Prema rečima dr Crnobrnje, malo ljudi zna da utvrđenje znano kao Stari Ras i Trgovište nisu živeli istovremeno. 

– Utvrđenje prestaje da bude aktivno sredinom 13. veka, dok Trgovište kao mesto trgovine počinje da se razvija neposredno posele tog vremena. Oko 1455. godine osniva se današnji Novi Pazar, Pazar znači trg, a ime novi dobija jer je stari trg bilo upravo Trgovište- kazao je Crnobrnja.  

Pored ovoga, gledaoci su imali prilike da vide i najznačajniji deo tvrđave Ras- kovnicu prvog srpskog novca!

– To je novac kralja Radoslava i on je kovan verovatno pred kraj njegove vladavine. To je najstariji novac srpskih vladara za koji pouzdano znamo, ali ono što je jakos važno, ovde su nađene pločice od kojih je izrađivan novac, pripremljene pločice za kovanje. 

Kovanje novca je jedan od glavnih atributa državnosti- kazao je Crnobrnja.  

Dvori Stefana Nemanje nisu spolja bili raskošni, kako većina ljudi očekuje, bili su utvrđeni balvanima, ali su unutra bili i te kako ukrašeni i sa zlatnim predmetima. Takođe, saznali smo i da Nemanjići nisu živeli skromno, da su se, mimo posta, koje su striktno poštovali, hranili luksuzno. 

Foto: medijska mreža

– Primera radi u manastiru Studenica otkriveni su ostaci jesetre. U jednom od manastira u okolini Novog Pazara otkrivena je jegulja koja potiče iz Atlantika, to je nauka dokazala. Tako da nema dileme. Iskopavanjima u Studenici otkriveni su drveni ostaci koji su bili izuzetno bogato dekorisani, što bojom, što rezbarijama, a u ovoj tvrđavi pronađeno je i posuđe koje potiče iz drugih delova sveta – u široj okolini imamo posuđe koje potiče iz Italije, iz Severa Afrike, iz Vizantijskog sveta…- naveo je areholog Vidosavljević i dodao: 

– Upravo ishrana govori o tome kako je neko živeo. Za ove bismo mogli da kažemo da su živeli hedonističkim načinom života. U pojedinim trenucima, pošto je religija bila izizetno bitna, poštovali su se postovi, ali van njih, ishrana je bila jako, jako dobra. 

„Izgubljeni gradovi Balkana“, podstimo, počeo je sa emitovanjem 21. septembra, a ekipa je u prvoj epizodi vodila publiku u Sokograd, dok je u drugoj epizodi mogla da vidi kako je nekad izgledao grad Marka Mrnjavčevića, čuvenog Marka Kraljevića iz epskih pesama u Prilepu. Za razliku od prošlog serijala „Izgubljeni gradovi Srbije“, „Izgubljeni gradovi Balkana“, vodi gledaoce i van granica Srbije, u zaboravljene gradove koji su imali ključnu ulogu u razvoju srpske srednjovekovne države i istorijskog nasleđa. 

Publika će imati prilike da vidi i kako su izgledali Samobor, Brskovo, Skadar, Borač i Koznik. Primena LiDAR tehnologije, koja je već korišćena u prvom serijalu „Izgubljeni gradovi Srbije“, omogućila je precizne digitalne rekonstrukcije srednjovekovnih gradova, od kojih su danas uglavnom sačuvani tek skromni ostaci. Video-produkcija „Medijska mreža“, pionir u ovakvom inovativnom dokumentarnom sadržaju, pokazala je liderstvo u kreiranju projekata koji istovremeno kombinuju edukaciju, vizuelnu atraktivnost i naučnu relevantnost. Sve prikazane emisije su visoko ocenjene od strane publike, ali i stručne javnosti. 

BONUS VIDEO