Danas se obeležava Lazareva subota, u narodu poznata kao Vrbica, praznik koji zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, a koji se, između ostalog, smatra i dečjim praznikom – danom radosti, smeha i okupljanja najmlađih oko crkve.
Ovaj praznik posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara, prijatelja Isusa Hrista, ali u narodnoj svesti Vrbica je pre svega dan ispunjen dečjom radošću.
– Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta, a posvećen je sećanju na vaskrsenje Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su dočekala deca. Zato se ovaj praznik zove još i Lazareva subota, i smatra se radosnim, dečijim praznikom – navedeno je na sajtu Eparhije šumadijske.
Još od najranijih vremena, upravo su deca u središtu ovog praznika, pa se i čitav način obeležavanja prilagođava njima i njihovoj nevinosti i radosti.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom. Dvorišta crkava tada postaju mesta posebne živosti – čuje se graja, smeh i zvonki zvuci malih zvončića koje deca nose oko vrata.
Upravo ti zvončići predstavljaju jedan od glavnih simbola praznika i znak su radosti, zbog čega se Vrbica i naziva dečjim praznikom.
Roditelji toga dana kupuju deci zvončiće, najčešće vezane za trobojnu traku, koje mališani sa ponosom nose. Njihovo zvonjenje daje prazniku poseban ton i simbolizuje radost zbog dolaska Hrista i pobede života nad smrću.
Pored zvončića, važan običaj jeste i branje vrbovih grančica. Od tih grančica prave se venčići koji se stavljaju na glavu ili oko vrata. Oni simbolizuju palmine grane kojima je narod dočekao Isusa Hrista prilikom ulaska u Jerusalim.
U nedostatku palmi, vrba je u našim krajevima preuzela tu simboliku, kao biljka koja među prvima oživljava u proleće i time svedoči o obnovi života.
Deca, sa venčićima na glavi i zvončićima oko vrata, postaju slika praznične radosti i živog sećanja na događaje koje Crkva tog dana proslavlja.
Ipak, mnogi se svake godine pitaju šta učiniti sa zvončićima nakon praznika, kao i sa onima koji su ostali od prethodnih godina. Da li ih treba čuvati ili jednostavno odložiti?
Odgovor na to daje veroučitelj Aleksandar Đurđević, koji kaže:
– Vrbica ili Lazareva subota je dan dečje radosti i kao simbol radosti upravo se koriste zvončići. Oni nisu sveti sami po sebi, a i nisu osvećeni, tako da ne pridajte neki preveliki značaj zvončićima. Na vama je šta ćete uraditi s njima, da li ćete ih sačuvati ili baciti. Govorio bih i o reciklaži, ali ne znam koliko je to zastupljeno. Jednostavno, ne opterećujte se…
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
POGLEDAJTE JOŠ:
ZAŠTO NEKI PAROVI NE MOGU DA IMAJU DECU: Starac Pajsije objašnjava kada je najvažnije prepustiti stvar Božijoj volji
ŠTA SA VRBICOM POSLE LAZAREVE SUBOTE, KAO I SA ONOM OD PROŠLE GODINE: Sveštenik objasnio kako i gde se odlažu vrbine grančice
IBRO IBRAHIMOVIĆ UTEMELJIO TEZU: Gde prestaje tržište, tu počinje država!