ŠTA RADITI KAD MOLITVA „NE IDE“: Arhimandrit Partenije objasnio kako prevazići prepreke i koji vas greh sprečava da se povežete s Bogom

U pravoslavlju molitva je mnogo više od pobožnog običaja – ona je srž duhovnog života, razgovor duše sa Bogom. Kroz nju čovek izražava veru, zahvalnost, tugu, kajanje, nadu.

Ipak, iako se u crkvi često govori o značaju molitve, mnogi vernici iskreno priznaju da im ona ne ide lako. Teško se skoncentrišu, misli im lutaju, reči im deluju prazno, a često i odustanu jer ne osećaju da se „nešto dešava“.

Ovo iskustvo nije retkost – ono je deo duhovnog puta. U pravoslavnoj tradiciji molitva nikada nije shvatana kao mehaničko ponavljanje reči koje treba da „iznude“ nešto od Boga.

Naprotiv, ona je susret, dijalog, trud i najdublji izraz slobode čoveka da se obrati svome Tvorcu. U tom smislu, i kad deluje kao da nema odgovora ili osećaja, molitva nije neuspešna. Već sam pokušaj da se pomolimo – čak i kad to radimo s mukom i rastresenošću – jeste čin vere i poverenja.

Zato je važno molitvu doživeti ne kao teret, nego kao disanje duše – nešto što se gradi polako, u tišini, kroz svakodnevni trud. Ponekad su dovoljne i dve-tri iskrene rečenice, izgovorene s toplinom, da bi srce bilo dotaknuto. U tome leži snaga molitve: ne u našoj veštini, već u Bogu koji nas čuje i kada ćutimo.

Arhimandrit Partenije Apciauri je jednom prilikom objasnio šta bi trebalo raditi ako ne možemo da se skoncentrišemo na molitvu. 

– Ako molitva ne ide, ti je vuci. Ako hoćeš pažljivo da se moliš, ali ne možeš, priseti se koji su to gresi koji te u tome ometaju, pokaj se za njih i ponovo nastavi da se moliš!  

Prema svetom predanju, Juda Tadaj je dobio posebnu blagodat da njegove molitve budu uslišane – vernici tvrde da ova molitva donosi utehu, snagu i pomoć čak i kada je svaka nada izgubljena.

Sveti episkop Konstantianijski Nifon na jednostavan način je objasnio šta se dešava kada u hramu pričamo o svakodnevnim stvarima i ogovaramo, umesto da u tišini i skrušenosti upućujemo molitve Bogu.

Mitropolit crnogorsko-primorski besedio je o snazi molitve za bližnje, važnosti praštanja i svakodnevnim delima ljubavi koja vode ka spasenju.

Pravoslavni vernik kroz molitvu ne traži da se svet menja po njegovoj meri, već da se njegovo srce uskladi sa Božijom voljom.