U pravoslavnom učenju đavo nije apstraktna ideja niti književni simbol, već personifikacija zla – stvarna duhovna ličnost koja deluje u svetu, navodi čoveka na greh i potom ga uporno odvraća od pokajanja i povratka Bogu.
Prema pravoslavlju, đavo čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno. Njegovo osnovno oružje nije sila, već obmana.
Najpre čoveku predlaže greh kao nešto malo, prolazno i opravdano: kao odgovor na nepravdu, kao utehu u slabosti ili kao „ljudsku“ potrebu.
Greh se tada prikazuje kao nešto što neće ostaviti posledice, kao nešto što „svi rade“ i zbog čega se ne treba previše uznemiravati.
Kada čovek padne u greh, delovanje se ne zaustavlja.
Naprotiv, tada započinje druga, još opasnija faza. Đavo nastoji da učvrsti čoveka u grešnom stanju i da ga odvoji od pokajanja. U prvom trenutku, on umanjuje težinu učinjenog, uliva lažni mir i sugeriše da nema potrebe za ispovešću, jer je Bog „ionako milostiv“ i sve oprašta.
Na taj način, savest se uspavljuje, a greh se potiskuje i zaboravlja.
Ako, međutim, savest ne prestane da opominje i čovek pokaže nameru da se pokaje, strategija se menja. Tada se greh prikazuje kao pretežak, neoprostiv i sraman. Umesto nade, u srce se unosi očajanje, a umesto vere u Božju milost – strah i beznađe.
Na to je posebno upozoravao Prepodobni Varsanufije Optinski.
– Kada đavo zna da je čovek počinio neki težak greh, on svim snagama pokušava da spreči grešnika da se pokaje. Da bi to postigao, on se trudi da „umanji“ težinu greha, sugerišući da ga je Gospod već oprostio i da u tome nema ništa loše. To radi dok čovek ne zaboravi svoj greh – objašnjavao je svetac pa govorio o još jednoj i to mnogo opasnijoj đavoljoj zamci:
– Ali, ako čovek i dalje pokušava da ode kod sveštenika sa namerom da se pokaje ili, obrnuto – potpuno zaboravi – đavo pokušava da ga ubedi da je njegov greh toliko veliki da mu Bog nikada neće oprostiti, i da prema njemu neće biti milosti. Eto koliko lukavo on deluje… Zato je pokajanje, iskreno i brzo, toliko važno.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.
POGLEDAJTE JOŠ:
VELJKOVIĆ DUPLIRAO PREDNOST ZVEZDE: Novi Pazar pred porazom
NASILNIK IZ ALEKSINCA UHAPŠEN U BEOGRADU! Pretukao sugrađanina u kafiću!
'LJUDI SU RAZOČARANI, MUKA IM JE PROTESTA' Novinarka lista „Danas“ priznaje debakl blokaderskog pokreta