Titula hadži u srpskoj tradiciji nije puka oznaka niti ukras uz ime, već duboko duhovno svedočanstvo jednog posebnog susreta sa svetinjom.
Iako se danas često pogrešno tumači, njeno značenje i poreklo čvrsto su vezani za pravoslavno iskustvo hodočašća.
Duhovni smisao titule „hadži“
Tradicionalno, Srbi koji su posetili Jerusalim stavljali su prefiks hadži ispred svog imena da bi zauvek sačuvali uspomenu na to sveto putovanje.
Time ne ističu sebe, već čuvaju uspomenu na sveto putovanje i blagoslov koji su tamo primili.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros – Sveta gora, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Kako se postaje hadži
U crkvenoj praksi titula se ne dobija formalnim proglašenjem, već ličnim podvigom, odnosno hodočašćem u Svetu zemlju i poklonjenjem Hristovom grobu.
Kako objašnjava otac Strahinja na sajtu Svetosavlje:
– Naime, ona se dobija kada čovek poseti Hristov grob u Jerusalimu. U Jerusalimskoj patrijaršiji se dobije i gramata tj. jedna vrsta potvrde o poklonjenju Hristovom grobu i ostalim svetinjama Svete zemlje.
Ta gramata predstavlja svedočanstvo da je vernik zaista bio poklonik svetinja.
Hadži i hadžija – ista reč, različito značenje
U svakodnevnom govoru često se koriste oba izraza, ali između njih postoji razlika.
Hadži je počasni dodatak imenu pravoslavnog vernika koji je hodočastio u Jerusalim i nosi jasno duhovno značenje.
S druge strane, hadžija je reč koja potiče iz turskog jezika i s vremenom se odomaćila. Danas se koristi šire – nekad za hodočasnike uopšte, a nekad i u prenesenom značenju za imućne ili ugledne ljude.
– Reč ili naziv hadžija je turskog porekla i kod nas se odomaćila, ali u gramati piše na grčkom i u našem prevodu bilo bi poklonik – objasnio je otac Strahinja.
Drugim rečima, u crkvenom smislu naglasak je na ličnom podvigu i poklonjenju, a ne na samoj reči.
Da li se titula može uneti u lična dokumenta
Država priznaje mogućnost da se hadži unese u lično ime – ali kroz zvaničnu proceduru promene imena.
To znači da osoba koja želi da ovu titulu ima i u dokumentima mora podneti zahtev matičnoj službi u opštini svog prebivališta. Uz zahtev se prilažu lična dokumenta poput lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih i uverenja o državljanstvu, kao i obrazloženje razloga za promenu.
Kao dodatni dokaz, preporučuje se i gramata iz Jerusalima, koja potvrđuje hodočašće.
Važno je napomenuti da odluku donosi nadležni organ, te zahtev može biti odbijen ukoliko novo ime izaziva zabunu, podsmeh ili postoji sumnja u zloupotrebu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
POGLEDAJTE JOŠ:
OBRATIO SE PRVI ČOVEK VBA, EKSPLOZIV STIGAO IZ AMERIKE: Đuro Jovanić otkrio šokantne detalje o diverziji na gasovodu: Pronašli smo upakovane kapsile i opremu za razaranje! (FOTO)
OGLASIO SE SAVET ZA MONITORING: Đokić i Sinani da podnesu ostavke zbog sumnjive smrti studentkinje!
Olimpijakos „plete mrežu,“ ali Crvena zvezda želi da zadrži najboljeg!