ŠTA NAM DOLAZI OD BOGA, A ŠTA OD ĐAVOLA: Starac Lazar Ostroški kaže da se to prepoznaje samo po JEDNOM OSEĆAJU

U savremenom društvu, koje je sve više izloženo duhovnoj konfuziji, pitanje razlikovanja dobra i zla, istine i laži, postaje ključno za svakog verujućeg čoveka.

U hrišćanskom učenju, posebno u pravoslavnoj duhovnosti, jasno se naglašava da se ono što dolazi od Boga prepoznaje po unutrašnjem miru, dok ono što potiče iz duhovne tame izaziva nemir, strah i zbunjenost.

Pravoslavni duhovnici kroz vekove učili su vernike da duhovna razlučivost nije stvar emocija ili ličnog osećaja, već plod duhovnog života, molitve i poslušnosti crkvenom poretku. Posebno se ukazuje na važnost unutrašnjeg mira kao potvrde da je neki postupak, odluka ili misao u skladu s Božijom voljom.

Mnogi vernici, suočeni sa životnim odlukama, neretko traže savet od sveštenika i duhovnika kako bi utvrdili da li njihova razmišljanja i namere, kao i iskušenja sa kojima se suučavaju, dolaze iz čistog motiva, ili su podložni spoljnim uticajima i duhovnim prelestima.

Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.

U tom kontekstu, pouka starca Lazara Ostroškog, pravoslavnog duhovnika poznatog po svom podvižničkom načinu života, jasno sumira osnovno merilo raspoznavanja duhovnih uticaja:

„Lako je prepoznati šta je od Boga. Ako nešto mislimo i radimo, a to prati nemir i strah u nama, beži od toga, to nije od Boga, nego od đavola. Od Boga je sve dobro, osećaš mir i radost.“

Blizina Božja se ne meri odsustvom bola, već prisustvom utehe i snage u njemu.

Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom, isticao je Jerotić.

Pol deteta, prema nauci, stvar je slučajnosti, međutim, veliki duhovnik je tvrdio da ništa nije slučajno.

Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.