Čovek može da ćuti, da se osmehuje, da ostavi utisak smirenosti, a da u sebi nosi nemir koji ne izlazi na površinu. Upravo tu, u toj tihoj zoni između onoga što se pokazuje i onoga što se skriva, sure Ali Imran u ajetima 3:29-30 postavljaju jedno od najzahtevnijih pitanja islama: šta ostaje kada nestane publike? Izbor ovih ajeta za 1. februar, u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, ne nudi utehu, već ogledalo. Ono u koje se ne gleda očima, već savešću, pred spoznajom da nijedna misao nije izvan znanja Uzvišenog, niti jedno delo izvan odgovornosti.
Sura Ali Imran, ajeti 3:29-30
3:29 „Skrivali vi ono što je u srcima vašim ili to javno pokazivali, Alah to zna. On zna sve što je na nebesima i što je na Zemlji – Alah je svemoćan.“
3:30 „Onoga dana kada svaki čovek pred sobom nađe dobro delo koje je uradio i loše delo koje je učinio – poželeće da se između njih i njega nalazi velika udaljenost. A Alah vas na Sebe podseća i Alah je milostiv prema Svojim robovima.“
Ajeti 3:29–30 sure Ali Imran čine jasnu celinu: prvi govori o Alahovom potpunom znanju, drugi o odgovornosti koja iz tog znanja proističe. Nema skrivanja iza spoljašnje ispravnosti, ali ni straha da će dobro ostati neprimećeno. Islam ovde podseća da se čovekov život ne meri samo delima, već i namerama iz kojih su ona proizašla.
Sudnji dan kao ogledalo sopstvenih dela
Slika Sudnjeg dana nije predstavljena kroz kaznu, već kroz suočavanje. Dobro i loše stoje pred čovekom bez opravdanja i bez posrednika, a želja da se loše delo udalji svedoči o zakašneloj svesti. Zato se ajet ne završava pretnjom, već opomenom ispunjenom milošću: podsećanjem, a ne zastrašivanjem.
Početak godine kroz introspektivnu spoznaju
Izbor ovih ajeta za 1. februar nosi jasnu poruku: početak ne traži planove, već iskreno preispitivanje. Islam ne poziva na strah, već na svesnost Božje blizine. U spoju sveznanja i milosti nalazi se njegova etička osnova – poziv da se srce čisti pre dela i da se život živi kao trajna odgovornost pred Istinom.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
POGLEDAJTE JOŠ:
OVAKO SVAKI STRAH NESTAJE: Vladika Nikolaj otkriva šta običnog čoveka pretvara u nepobedivog borca protiv svih iskušenja
VERSKI KALENDAR ZA NEDELJU 1. FEBRUAR
ON JE MRTVE IZ GROBA VASKRSAVAO: Danas je Prepodobni Makarije Egipatski