Božićni ručak je trenutak u kome se, posle četrdeset dana posta, ponovo susreću radost, zahvalnost i zajedništvo, sabrani oko iste trpeze i iste molitve. Tog dana kuća ne miriše samo na pečenje i kolače, već na mir koji dolazi posle liturgije i reči koje se izgovaraju s posebnim poštovanjem: „Mir Božji, Hristos se rodi.“
Ručak obično počinje oko podneva, ili nešto ranije, po povratku iz crkve. Domaćin prvi pozdravlja ukućane božićnim pozdravom, a zatim se lomi česnica – hleb koji u sebi nosi simboliku zajedništva, blagoslova i nade. Svaki komad deli se pažljivo, jer se zna da je taj čin više od običaja: on podseća da se Božić ne slavi pojedinačno, već u zajednici.
Božićna molitva i tropar kao uvod u trpezu
Pre nego što se sedne za sto, ukućani bi trebalo da se pomole. Tada se čita praznični Božićni tropar, kao tiha, ali snažna ispovest vere.
Božićni tropar
Tvojim rođenjem, Hriste Bože, zasija svetu svetlost Bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!
Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjet razuma, v njem bo zvjezdam služašči zvjezdoju učahusja, Tebje klanjatisja, Solncu pravdi, i Tebe vjedjeti s visoti Vostoka, Gospodi, slava tebje!
Trpeza puna ukusa i simbolike
Tek nakon molitve pristupa se ručku, koji je, po završetku posta, mrsan i svečan. Na trpezi se najpre nalazi česnica, a zatim predjela – kajmak ili sir koji se prirodno slažu s hlebom, kao i suhomesnati proizvodi. Salate poput ruske ili mimoze često zauzimaju posebno mesto, kao uvod u topli deo obroka.
Mirisna domaća čorba najavljuje glavno jelo, a sarma je gotovo nezaobilazna. U mnogim kućama ona se smatra tiho čuvanim božićnim pravilom. Pečenje dolazi kao kruna ručka, dok se praznični sto završava tortama i kolačima, pripremljenim danima unapred.
Ljubav i pažnja važniji od obilja
Ipak, pravoslavno razumevanje Božića ne meri se brojem jela. Nije obavezno da se na stolu nađe sve što tradicija pamti. Važnije je da ono što je izneto bude spremljeno s ljubavlju – za Gospoda i za ukućane. Jer Božićni ručak, u svom najdubljem smislu, nije pokazivanje obilja, već svedočenje zahvalnosti, mira i radosti zbog Rođenja Hristovog.
Kada se ručak završi, a razgovori se nastave bez žurbe, ostaje ono najvažnije: osećaj da je porodica, makar na trenutak, sabrana onako kako bi uvek trebalo da bude – u slozi, molitvi i međusobnom poštovanju.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
POGLEDAJTE JOŠ:
ISPLIVAO PRLJAV VEŠ! Totalni RAT među blokaderima: Čačani RASKRINKALI „lažne vođe“, pale teške optužbe za ŠPIJUNAŽU I AGENTURE!
GRAĐANI, ŠTETA ĆE VAM BITI NADOKNAĐENA! Evo kako da prijavite uništene aparate i belu tehniku!
Ovusu brži od proseka u Ligi Evrope: Miriše da će se dobro isplatiti Zvezdi