ŠTA AKO SE RAZBOLIM? ŠTA AKO UMREM? Mitropolit Atanasije upozorava da strah i kukavičluk vode u propast i otkriva kako ih pobediti

Prva knjiga Mojsijeva (28,10-17)

10. A Jakov otide od Virsaveje idući u Haran. 11. I dođe na jedno mesto, i ondje zanoći, jer sunce beše zašlo; i uze kamen na onom mestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu. 12. I usni, a to lestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i slažahu; 13. i gle, na vrhu stajaše Gospod, i reče: „Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvog i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi ću dati i semenu tvom;

14. i semena će tvoga biti kao praha na zemlji, te ćeš se raširiti na zapad i na istok i na sever i na jug, i svi narodi na zemlji blagosloviće se u tebi i u semenu tvom. 15. I evo, ja sam s tobom, i čuvaću te kuda god pođeš, i dovešću te natrag u ovu zemlju, jer te neću ostaviti dokle god ne učinim što ti rekoh. 16. A kad se Jakov probudi od sna, reče: „Zacelo je Gospod na ovom mestu; a ja ne znah.“ 17. I uplaši se, i reče: „Kako je strašno mesto ovo! Ovde je doista kuća Božja, i ovo su vrata nebeska.

Knjiga proroka Jezekilja (43,27; 44,1-4)

27. A kad se navrše ti dani, osmoga dana i posle neka prinose sveštenici na oltaru žrtve vaše paljenice i žrtve vaše zahvalne, i primiću vas, govori Gospod Gospod.

1. I odvede me opet k vratima spoljašnjim od svetinje, koja gledaju na istok, a ona behu zatvorena. 2. I reče mi Gospod: „Ova vrata neka budu zatvorena i da se ne otvoraju, i niko da ne ulazi na njih, jer je Gospod Bog Izrailjev ušao na njih; zato neka budu zatvorena. 3. Za kneza su; sam knez neka seda na njima da jede hleb pred Gospodom; kroz trem od ovih vrata neka ulazi i istim putem neka izlazi.” 4. I odvede me k severnim vratima pred dom; i videh, i gle, dom Gospodnji beše pun slave Gospodnje, i padoh na lice svoje.

Priče Solomonove (9,1-11)

1. Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova; 2. pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj. 3. Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih: 4. „Ko je lud, neka se uvrati ovamo.” I bezumnima veli: 5. „Hodite, jedite heba mog, i pijte vina koje sam rastvorila. 6. Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.”

7. Ko uči potsmevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug. 8. Ne karaj potsmevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te. 9. Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednoga, i znaće više. 10. Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum. 11. Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.

Druga knjiga Mojsijeva (3,1-8)

1. A Mojsije pasijaše stado Jotoru tastu svom, svešteniku Madijamskom, i odvede stado preko pustinje, i dođe na goru Božiju Horiv. 2. I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva. 3. I Mojsije reče: „Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina.” 4. A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reče: „Mojsije! Mojsije!” A on odgovori: „Evo me.“ 5. A Bog reče: „Ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja.„

6. Još reče: „Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.“ A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah bejaše gledati u Boga. 7. I reče Gospod: „Dobro videh nevolju naroda svog u Misiru, i čuh viku njegovu od zla koje mu čine nastojnici, jer poznah muku njegovu.” 8. I siđoh da ga izbavim iz ruku Misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med teče, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji.

Priče Solomonove (8,22-30)

22. Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakoga vremena. 23. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. 24. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. 25. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; 26. još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; 27. kad je uređivao nebesa, onde beh; kad je razmeravao krug nad bezdanom. 28. Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; 29. kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti njegove, kad je postavljao temelje zemlji; 30. tada beh kod njega hranjenica, beh mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda;

Jutrenja

Jevanđelje po Luki, začalo 4 (1,39-49; 56)

39. A Marija ustavši onih dana otide hitno u gorski kraj, u grad Judin. 40. I uđe u dom Zaharijin, i pozdravi Jelisavetu. 41. A kad Jelisaveta ču pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se ispuni Duha Svetoga, 42. i povika uzvišenim glasom i reče: „Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! 43. I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda moga meni?

44. Jer gle, kada glas pozdrava tvoga dođe u uši moje, zaigra dete od radosti u utrobi mojoj. 45. I blago onoj koja verova, da će se izvršiti što joj je kazao Gospod.” 46. I reče Marija: „Veliča duša moja Gospoda; 47. i obradova se duh moj Bogu, Spasu mome, 48. što pogleda na smernost sluškinje svoje; jer gle, od sada će me zvati blaženom svi naraštaji; 49. što mi učini veličinu Silni, i sveto ime Njegovo.

56. I ostade Marija sa njom oko tri meseca, i vrati se domu svome.

Liturgija

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 306 (2,11-18)

11. Jer i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga, zato se ne stidi da ih naziva braćom, govoreći: 12. „Objaviću Ime tvoje braći svojoj, usred sabora pesmom ću te veličati.” 13. I opet: „Ja ću se uzdati u Njega.” I opet: „Evo ja i deca koju mi dade Bog.” 14. A pošto ta deca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola,

15. i da izbavi one koji iz straha od smrti celoga života behu krivci za svoje robovanje. 16. Jer, zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini semenu Avraamovu. 17. Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i veran prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grehe naroda. 18. Jer pošto je i sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani.

Jevanđelje po Luki, začalo 3 (1,24-38)

24. A posle onih dana zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: 25. „Tako mi je učinio Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote među ljudima.” 26. A u šesti mesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u grad galilejski po imenu Nazaret, 27. devojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i devojci beše ime Marija. 28. I ušavši k njoj anđeo reče: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom. blagoslovena si ti među ženama!”

29. A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? 30. I reče joj anđeo: „Ne boj se. Marija, jer si našla blagodat u Boga! 31. I evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. 32. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova; 33. i carovaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu njegovu neće biti kraja.”

34. A Marija reče anđelu: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?” 35. I odgovarajući anđeo reče joj: „Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji. 36. I eto, Jelisaveta rođaka tvoja, i ona zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom. 37. Jer u Boga je sve moguće što kaže.” 38. A Marija reče: „Evo sluškinje Gospodnje – neka mi bude po reči tvojoj!” I anđeo otide od nje.

Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.

Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.

Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.

Mnogi traže „recepte“ i savete, a zaboravljaju da pravi mir i blagodat u porodici dolazi tek kada se supružnici potpuno predaju Božijoj mudrosti.