Sedamnaestog januara po novom, a petog po starom kalendaru, pravoslavni vernici okupljaju se u hramovima kako bi obeležili zimski Krstovdan, praznik koji prethodi jednom od najvažnijih hrišćanskih događaja – Bogojavljenju. Ovaj dan, koji se slavi uvek uoči Bogojavljenja, podseća vernike na prve hrišćane koji su primili veru i na trenutak kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Simbolika zimskog Krstovdana
Iako ovaj datum nije crvenim slovom obeležen u kalendaru, on nosi duboku simboliku, povezujući vernike s prvim ljudima koji su primili hrišćansku veru i s događajem Hristovog krštenja u reci Jordan.
Kako navodi portal Mitropolije crnogorsko-primorske:
„Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji Ga je krstio u reci Jordanu. Krstovdan slavimo uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji slavimo 27. septembra kao uspomenu na pronalaženje Časnog krsta na kome je Gospod razapet. Ovog dana u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja.“
Običaji praznika
Osim bogosluženja, u mnogim sredinama zimski Krstovdan je povezan i sa postom i molitvom, kao priprema za Bogojavljenje. Prema Tipiku koji je objavio Sinod Srpske pravoslavne crkve, danas je posni dan, kada je razrešeno na ulje i vino.
Iako nije među najmasovnije obeleženim praznicima, zimski Krstovdan za mnoge predstavlja trenutak duhovnog sabranja. Simbolizuje početak hrišćanskog puta i podseća na ulogu Svetog Jovana Krstitelja, ali i na sve one koji su na početku primili Hristovu poruku i širili je među ljudima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja – vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
POGLEDAJTE JOŠ:
DELE FOTELJE I FUNKCIJE, BIRAJU SEKTORE I OTIMAJU PARE! Studentska lista već otpisala Vučića, isplivala istina – evo šta radi opozicija!
Kremasta poslastica koja nestaje s tanjira očas posla: Ne treba vam ni šećer ni brašno, a svaki zalogaj je čarolija
DOBRE VILE S KONJARNIKA: Lena, Iskra i Sofija svakodnevno pomažu starijim sugrađanima